Skupština Srbije usvojla je danas Zakon o budžetu za 2018. godinu kojim su planirani prihodi u iznosu od 1.178 milijardi dinara, a rashodi 1.207 milijardi dinara.
Planirani fiskalni deficit na nivou Republike za narednu godinu iznosi 0,6 odsto BDP-a odnosno 28,4 milijarde dinara, što je 40,7 milijardi dinara niže od deficita planiranog budžetom za 2017. godinu.
Posle skoro četiri sata izjašnjavanja o amandmanima, za usvajanje budžeta za iduću godinu glasalo je 150 poslanika, protiv je bilo 12, uzdržanih nije bilo, dok dva poslanika nisu glasali.
U 2018. predviđeno je povećanje plata za 10 odsto u javnom sektoru i pet odsto u administraciji, a povećanje penzija za pet odsto. Osim prostora za veće plate i penzije, u idućoj godini obezbeđeno je i više novca za investicije.
Budžet za iduću godinu je planiran na osnovu projekcije da će privredni rast u idućoj godini biti 3,5 odsto BDP-a, uz BDP deflator od 2,8 odsto i indeks potrošačkih cena na malo od 2,7 odsto.
Ta projekcija rasta BDP-a, pored ostalog, zasnovana je na elementu podizanja agregatne tražnje kroz povećanje plata i penzija i razvojnoj orijentaciji budžeta koja se bazira na velikom povećanju investicija.
Za kapitalne investicije predviđeno je ukupno 128,3 milijarde dinara, od čega je najviše i to 54 milijarde namenjeno infrastrukturi.
U odnosu na realizaciju u tekućoj godini, investicije će u sledećoj godini po prvi put biti 30 odsto veće i iznosiće više od 180 milijardi dinara na nivou opšte države odnosno 128 milijardi dinara na nivou Republike.
Očekuje se da prihodi budžeta od naplate poreza budu 988,6 milijardi dinara, od čega je naplata PDV-a 503,4 milijarde.
Osnovni ciljevi budžeta za narednu godinu fokusirani su na održavanje postignute makroekonomske stabilnosti i nastavak primene mera fiskalne konsolidacije, kao i dalje smanjenje učešća javnog duga u BDP-u započto u 2016. godini.
Prioritet ostaje dalje unapređenje poreskog sistema koji stimulativno deluje na privrednu aktivnost i zapošljavanje i istovremeno obezbeđuje veću efikasnost naplate poreza i smanjenje sive ekonomije.
Fokus će biti i na jačanju stabilnosti i otpornosti finansijskog sektora, otklanjanju prepreka privrednom rastu i podizanju konkurentnosti sprovođenjem sveobuhvatnih strukturnih reformi, nastavku reformi javnih preduzeća, kao i podizanju ukupne efikasnosti javnog sektora.
