Srđan Lolić iz Beograda uputio se na neverovatno putovanje na Severni pol i imao je tu čast da kao prvi Srbin poseti "ničiju zemlju".
Kako kaže, eskspedicija je bila puna neizvesnosti i na putu ka cilju, imao je mnogobrojne prepreke, od pukotina koje su se pojavile na pisti, do jakih i hladnih vetrova koje je uspešno izbegao, ali kako i sam tvrdi, posle svega oseća se "jako uspešno" i imao je tu čast da zabode i ostavi zastavu naše zemlje.
- Dugo godina je spremana ekspedicija. Prvi put ove godine smo je uspešno sproveli. Leteli smo avionom iz Beograda za Moskvu. A zatim iz Moskve za Krasnojarsk, inače grad u Sibiru. Pet sati smo leteli. Iz Krasnojarska smo ušli u vojni avion An - 72 koji je spacijalizovan za sletanje na ledu i na najtežim područjima gde inače avioni mogu da sleću - započinje svoju priču za Telegraf.rs Srđan Lolić.Iz Krasnojarska krenuo je sa celom ekspedicijom i glavnim geolozima, kao i sa ljudima iz državnog vrha ka jednom od najudaljenijih sela u Rusiji - Hatangu. Očekivao je prognozu i povoljniju klimu i vreme, ali iznenada se pojavila pukotina pisti.
- Iz Krasnojarska seli smo u taj avion, sa celom ekspedicijom i glavnim geolozima, ljudima iz državnog vrha i poleteli smo do jednog od najudaljenijih sela u Rusiji koje se zove - Hatanga. Hatanga koja ima oko 1.500 stanovnika i poseduje mali aerodrom gde mogu da sleću samo ti manje specijalizovani avioni. Prvo noćenje je bilo u Hatangi. Očekivali smo vremensku prognozu, međutim sutra ujutru su nam javili da ne možemo da poletimo jer se pojavila pukotina na ledu gde se inače nalazi pista. Inače se sleće na plutajući led. Tako da smo dobili mogućnost samo na nekih 600 do 700 metara, od 1300 metara koliko nam je bilo na raspolaganju na pisti - objašnjava Srđan Lolić.
Već trećeg dana, Srđan je dobio šansu da konačno poseti čuvenu "ničiju zemlju", ali je put i dalje bio "trnovit".
- Drugi dan smo ostali u Hatangi i iskoristili smo da ga istorijski obiđemo i posetili smo peščaru koja je nastala od mamuta. Treći dan smo poleteli za Baranovo, gde se nalazi naučni instituski centar i u kojem žive žive 29 ruska naučnika i koji ne napuštaju tu teritoriju. Posle trideset godina je tu napravljena prvi put staza, odnosno avio-pista za sletanje. Takođe, posetili smo i ruski naučni institut na Arktiku. Odatle smo poleteli na ledenu pistu Severnog pola, a mesto se zove Barnel. Pokretna pista se pokvarila, ali je pilot uzeo rizik na sebe i rekao je da može da sleti na visini od 650 metara. Tu su nas sačekali helikopteri i onda smo njima leteli na nultu tačku Severnog pola. Preleteo sam ceo Arktik kao počasni gost i želja mi je bila da predstavim svoju zemlju, jer niko nikada odavde to još uvek nije preleteo - kaže Srđan.
Kako dodaje, na tim teritorijama nema nigde ljudske duše i to na površini od nekih 2200 kilometara. Imali su raznih aktivnosti, vožnju motornim sankama, ali i prebacivanje peške po ledu. Niko nije garantovao da će uspeti da dođu dotle.
- Na svu sreću imali smo vrhunske pilote i uspeli smo da do te zadnje tačke dođemo. Kada smo izašli iz aviona, motornim sankama smo otišli do nulte tačke. To je tačka bez vremena i bez bilo čega. Bilo je jako hladno i temperatura je bila jako niska, bilo je minus 42 stepena - tvrdi Srđan i dodaje:
- Ja sam dobio tu čast, pošto se to zove "ničija zemlja", da postavim i ostavim srpsku zastavu i upisao sam koordinate i fotografisao i tako završio ekspediciju i predstavio Srbiju u najlepšem svetlu.
Kako kaže, vratili su se za Krasnojarsk i večeras će sa gubernatorom ići na molitvu u tamošnju crkvu. Posle svega, dodaje, oseća se jako uspešno.
