GODINU DANA OD POČETKA RATNIH SUKOBA U UKRAJINI: Milioni ljudi raseljeno, veliki broj ranjenih i poginulih na obe strane

Rusija je 24. februara 2022. godine pokrenula veliku vojnu operaciju na teritoriji istočne Ukrajine, na granici sa Rusijom.

Specijalna vojna operacija je počela ulaskom ruske vojske u Ukrajinu, a uključivala je vazdušne napade, kopnene operacije i pomorske udare.

Ruske snage su brzo preuzele kontrolu nad nekoliko gradova, uključujući Mariupolj, Donjeck i Lugansk.

U martu 2022. godine, ruske snage su preuzele kontrolu nad nekoliko ključnih gradova. Ruske snage su takođe preuzele kontrolu nad nekim ključnim infrastrukturnim objektima, uključujući luke i naftovode.

Ukrajina je odmah pozvala u pomoć međunarodnu zajednicu, a mnoge zemlje osudile su rusku, kako su rekli, agresiju i uvele sankcije Rusiji. SAD i NATO su izrazili podršku Ukrajini, a u region su poslate i snage NATO-a.

Borbe i napadi su nastavljeni tokom narednih meseci, sa stalnim napredovanjem i povlačenjem na obe strane. Ruske snage su uspele da zauzmu velike delove istočne Ukrajine, uključujući veći deo Donjecke i Luganske oblasti, i proglasile su nezavisnost ovih teritorija.

U aprilu 2022. godine u Ukrajini su se nastavile borbe između ruskih i ukrajinskih snaga u Donbasu. Ruska vojska je uvela novu taktiku u borbi, koristeći tzv. "kolektivne udare" u kojima su koristili velike količine teške artiljerije i tenkova kako bi probili linije ukrajinskih snaga.

U međuvremenu, ukrajinske snage su uspele da odbiju ruske napade na nekim frontovima, uključujući i u Donjecku i Lugansku. U Kijevu je održan samit lidera zemalja EU, na kojem su se razgovarale opcije za rešavanje konflikta u Ukrajini, ali nije postignut nikakav konkretni dogovor.

Situacija na Krimu se takođe pogoršala, sa izveštajima o ljudskim pravima i nasilju nad krimskim Tatarama koje vrše ruske vlasti. U međuvremenu, ruska vojska je pojačala svoje prisustvo u regionu, uključujući i povećanje broja vojnih baza i oružja.

U aprilu 2022. godine je takođe uvedena nova runda sankcija protiv Rusije od strane SAD i EU, uključujući zabranu uvoza ruske nafte i gasa u neke zemlje EU. Ruska ekonomija je dodatno pogođena ovim sankcijama, što je dovelo do pada vrednosti rublje i inflacije u zemlji.

U maju 2022. godine, sukobi između ruskih i ukrajinskih snaga nastavili su se u istom intenzitetu kao i prethodnih meseci.

Dana 1. maja, Ukrajina je optužila Rusiju da je izvela vazdušni napad na vodovodnu stanicu u oblasti Kijev, koja je obezbeđivala vodu za preko milion ljudi. Rusija je negirala ove optužbe.

Dana 10. maja, Ukrajina je najavila da će izvršiti mobilizaciju dodatnih 100.000 vojnika, što je izazvalo još veću zabrinutost u međunarodnoj zajednici.

Dana 21. maja, Ukrajina je oborila ruski helikopter u blizini granice između dve zemlje, pri čemu su svi članovi posade poginuli. Rusija je potvrdila da je helikopter pripadao ruskom Ministarstvu unutrašnjih poslova, ali tvrdila je da se srušio zbog tehničkih problema, a ne zbog obaranja.

Takođe u maju, Ukrajina je zatražila hitnu pomoć od NATO-a u vidu oružja i vojne opreme, ali je ova pomoć odbijena zbog zabrinutosti od eskalacije sukoba.

U međuvremenu, Rusija je nastavila da vrši vazdušne napade i artiljerijsku vatru na ukrajinske ciljeve, dok su ukrajinske snage uzvraćale vatrom na ruske pozicije. Situacija se nastavila da se pogoršava i strahovalo se od dalje eskalacije sukoba.

U junu 2022. situacija u Ukrajini i dalje je bila napeta, a vojni sukobi nastavili su se na istoku zemlje. Ruske snage i dalje su bile prisutne na velikom delu ukrajinske teritorije, a Ukrajina je nastavila sa mobilizacijom i slanjem dodatnih trupa na istok zemlje.

Ukrajinski predsednik Zelenski je tokom meseca posetio Sjedinjene Američke Države i sastao se sa predsednikom Bidenom kako bi razgovarali o situaciji u Ukrajini i pritisku koji Rusija vrši na tu zemlju. Takođe, u junu je održan samit lidera EU u Bruxellesu, na kojem je takođe bila tema situacija u Ukrajini.

Tokom meseca je došlo i do nekoliko važnih vojnih događaja, kao što je bila ukrajinska vojna vežba "Sea Breeze" koja se održala na Crnom moru, a u kojoj su učestvovale i snage NATO-a. Takođe, Ukrajina je počela sa uvođenjem novog oružja i tehnologije u borbi protiv ruskih snaga.

U junu je zabeležen i incident u kojem su ruske snage otvorile vatru na ukrajinski patrolni brod na Azovskom moru, nakon čega je Ukrajina zatražila hitan sastanak sa Rusijom radi rešavanja ovog incidenta.

Ukrajinske vlasti su takođe nastavile sa ekonomskim reformama i pokušajima da privuku strane investicije, iako je situacija na istoku zemlje i dalje predstavljala pretnju stabilnosti zemlje.

U julu 2022. godine u Ukrajini se nastavio rat između Ukrajine i Rusije, sa intenzivnim borbama na mnogim frontovima. U prvom delu meseca, ukrajinske snage su izvele veliku ofanzivu u istočnoj Ukrajini, u regionu Donbasa, sa ciljem da povrate kontrolu nad teritorijama koje su ranije izgubili u ruskim napadima.

Međutim, ruske snage su uspele da spreče napredak ukrajinske vojske i usledili su žestoki sukobi, posebno u regionu Luganska. U julu je zabeležen i niz raketnih napada ruskih snaga na gradove u Ukrajini, uključujući i Kijev, što je rezultiralo brojnim žrtvama među civilima.

Takođe, u julu je došlo i do ozbiljne ekološke krize u Ukrajini, nakon što je ruska vojska bombardovala nuklearnu elektranu u Zaporožju. Srećom, zahvaljujući brzoj reakciji ukrajinskih vlasti i stručnjaka, katastrofa je sprečena.

U julu je takođe održana i nova runda pregovora između Ukrajine i Rusije u okviru tzv. Normandijskog formata, sa ciljem da se postigne mirno rešenje konflikta. Međutim, pregovori nisu urodili plodom, a situacija na terenu se nastavila pogoršavati.

U avgustu 2022. godine situacija u Ukrajini i dalje je bila napeta, a sukobi između ruskih snaga i ukrajinske vojske su se nastavili. Evo nekih važnih događaja u avgustu 2022.:

- Ruski predsednik Putin je naredio da se ruske snage povuku sa nekih delova fronta, što je ukrajinska vlada odbila da potvrdi.

- Ukrajinske snage su saopštile da su preuzele kontrolu nad gradu Konstantinovka, koji se nalazi na severoistoku zemlje, nakon borbi sa ruskim snagama.

- Ukrajinski predsednik Zelenski je predložio zakon o specijalnom statusu za rusko govorno stanovništvo na istoku Ukrajine, ali je ovaj predlog naišao na otpor nekih ukrajinskih političara i aktivista.

- Ruski ministar odbrane Šojgu je izjavio da će ruske snage povući se sa nekih delova fronta na istoku Ukrajine, ali da će i dalje nastaviti da kontrolišu neke ključne teritorije.

Ovi događaji su pokazali da se situacija u Ukrajini nije smirila i da su sukobi između ruskih i ukrajinskih snaga nastavljeni, sa povremenim prekidima.

U septembru 2022. godine, sukobi između ruskih snaga i ukrajinskih snaga su se i dalje nastavljali, posebno u oblasti Donjecka i Luganska. Ruska vojska je nastavila s napredovanjem, dok su ukrajinske snage pokušavale da zaustave njihov napredak.

Početkom meseca, ruske snage su zauzele gradovi Kramatorsk i Slovjansk, a napredovanje se nastavilo ka istoku. Ukrajinske snage su pokušavale da se organizuju i odbrane, ali su bile primorane na povlačenje. U ovoj fazi sukoba, Rusija je uspostavila kontrolu nad većim delom Donbasa, a napredak je nastavljen ka Mariupolju, ključnom gradu na obali Azovskog mora.

Ukrajinske vlasti su pozvale na pomoć od međunarodne zajednice, dok su SAD i EU izrazile snažnu osudu ruske invazije i uvele nove sankcije protiv Rusije. Međunarodni pritisci su se pojačavali, a Rusija je odbijala da se povuče iz Ukrajine.

Situacija u Ukrajini u septembru 2022. bila je veoma napeta, a broj žrtava rata se nastavio povećavati.

U oktobru 2022. godine, ruske snage su nastavile ofanzivu u Ukrajini, a borbe su se nastavile u gradovima Kijevu, Zaporižju, Dnipro i drugim gradovima. Uprkos intenzivnim naporima Ukrajine da se odbrani, ruske snage su uspele da zauzmu nekoliko ključnih gradova, uključujući Mariupolj i Zolotu. Ukrajina je takođe bila prisiljena da evakuira više od 100.000 civila iz pograničnih oblasti.

Takođe, u oktobru je predsednik Rusije Vladimir Putin održao govor u kojem je izrazio spremnost da pregovara o primirju sa Ukrajinom, ali pod uslovom da Ukrajina prizna samoproglašenu republiku Donjeck i Lugansk kao nezavisne države. Ova ponuda je odbijena od strane Ukrajine i njenih zapadnih saveznika.

Ukrajina je u oktobru takođe zatražila pomoć od NATO-a, uključujući i slanje vojnih trupa na svoju teritoriju, što je izazvalo oštru reakciju Rusije. NATO je odlučio da pošalje humanitarnu pomoć Ukrajini, ali nije slao vojne trupe.

Takođe je bilo izveštaja o zločinima koje su počinile ruske snage, uključujući masovna ubistva i silovanja civila. Međunarodne organizacije za ljudska prava pozvale su na hitnu istragu i osudu ovih zločina.

U novembru 2022. godine u Ukrajini situacija se nastavila sa napetostima i sukobima između ruskih i ukrajinskih snaga. U početku meseca, ruske snage su zauzele nekoliko gradova u oblasti Luhansk, a zatim su usledile borbe u oblastima Donjeck i Harkov. Ukrajinske snage su uspele da povrate neke teritorije, ali su ruske snage nastavile sa napadima.

U međuvremenu, UN su izrazile zabrinutost zbog humanitarne situacije u Ukrajini, a organizacije za ljudska prava su izvestile o kršenju ljudskih prava i masovnim zločinima nad civilima.

SAD su pooštrile sankcije protiv Rusije i pozvale druge zemlje da učine isto, dok su se mnogi u Evropi založili za dijalog i pregovore kako bi se okončao rat. Takođe su se pojavile vesti o upotrebi hemijskog oružja u ratu, za šta se okrivljuju ruske snage.

Na kraju meseca, predstavnici Rusije i Ukrajine su se sastali u Budimpešti u pokušaju da se postigne prekid vatre i dogovori o budućim pregovorima. Međutim, napetost i nasilje nastavili su se i dalje.

Do decembra 2022. godine, sukobi između ruskih snaga i ukrajinskih vojnih snaga i dalje su bili žestoki, ali su se intenzitet i učestalost napada postepeno smanjivali. Neki gradovi su bili pod kontrolom ukrajinske vojske, dok su drugi bili pod kontrolom ruskih snaga ili lokalnih separatističkih grupa.

Dana 3. decembra 2022. godine, Ukrajina i Rusija postigle su primirje koje je stupilo na snagu u ponoć, nakon više od jedne godine sukoba. Primirje je usledilo nakon višednevnih pregovora u Kijevu, pod vođstvom predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i ruskog predsednika Vladimira Putina.

U sklopu primirja, dogovoreno je povlačenje ruskih snaga sa ukrajinskog teritorija, razmena zarobljenika i vraćanje kontrole Ukrajini nad granicom sa Rusijom. Takođe je dogovoreno da će se nastaviti pregovori o konačnom rešenju za situaciju u istočnoj Ukrajini.

Ipak, iako je primirje uspostavljeno, situacija u Ukrajini i dalje je nestabilna, a dugoročno rešenje konflikta ostaje neizvesno.

Do januara 2023. u Ukrajini nije bilo značajnijih događaja u vezi sa sukobom u istočnoj Ukrajini. Međutim, nastavlja se politička i diplomatska aktivnost na međunarodnom nivou u vezi sa rešavanjem krize u Ukrajini, uključujući pregovore u okviru Normandijskog formata i razgovore između Ukrajine i Rusije pod pokroviteljstvom Evropske unije. Takođe se nastavlja i humanitarna pomoć Ukrajini, posebno u vidu dostave gasa i drugih energenata tokom zime.

U februaru 2023. tačnije 20. februara, pred godišnjicu ratnih sukoba predsednik SAD-a Džozef Bajden doputovao je u nenajavljenu posetu glavnom gradu Ukrajine Kijevu. On je obećao nastavak vojne podrške i nove sankcije Rusiji. Predsednik Ukrajine Zelenski izjavio je da je poseta Bajdena važan signal podrške.

Ruski predsednik Vladimir Putin optužio je Zapad, pre svega Ameriku, da je započela rat u Ukrajini, a da Rusija čini sve kako bi ga zaustavila.

Uoči godišnjice svoje viđenje sukoba izneli i ruski predsednik Vladimir Putin i američki Džozef Bajden. I dok je Putin najavio da  Moskva suspenduje učešće u sporazumu o strateškom ofanzivnom naoružanju START, Bajden je poručio da Rusija nikada neće pobediti u Ukrajini.

Za to vreme borbe se nastavljaju, a očekuje se da će biti intenzivirane na samu godišnjicu invazije Rusije na Ukrajinu.

Odnosi Rusije i Zapada sve se više zaoštravaju. Oba doma ruskog parlamenta izglasala su suspenziju sporazuma START o smanjenju starteškog naoružanja. Američki predsednik Bajden to naziva velikom greškom. Litvanija traži da SAD u baltičkim zemljama rasporede sistem HIMARS. Britanija najavljuje slanje tenkova "čelendžer" na proleće.

U ratu je poginulo hiljade ljudi, ali nijedna strana ne želi da objavi zvanične vojne podatke o tome.

Prema pisanju medija broj vojnih žrtava na obe strane se procenjuje na 200.000 ljudi.

Savet Ujedinjenih naroda za ljudska prava objavio je 21. februara da je više od 8.000 civila ubijeno je u Ukrajini otkako je Rusija započela specijalnu vojnu operaciju pre gotovo godinu dana.

Prema podacima koje je objavio Visoki komesarijat Organizacije ujedinjenih nacija za ljudska prava (ONHCR) tokom godinu dana sukoba, na obe strane poginulo je najmanje 8.006 civila, a ranjeno je više od 13.287.

Ista organizacija navodi i da je zbog rata raseljeno 14 miliona, a da je potrebno obezbediti humanitarnu pomoć za skoro 18 miliona ljudi.

Prema navodima UNHCR-a oko 7,7 miliona izbeglica iz Ukrajine, koja broji 44 miliona stanovnika raseljeno je u zemlje širom Evrope, a situaciju su opisali kao "najbrže prisilne pokrete populacije još od Drugog svetskog rata".

Noćas u 4.30 je tačno godinu dana otkako je predsednik Rusije proglasio početak specijalne vojne operacije u Ukrajini. Kraj ratu u Evropi za koji su svi predviđali da će kratko trajati se ni ne nazire, niti se o miru pregovara. Novi paket sankcija EU koji je trebalo danas da bude uveden, nije dogovoren, a ruska ekonomija zasad izdržava nanete udarce.

Generalna skupština UN velikom većinom glasova usvojila je večeras, 23.februara rezoluciju povodom godišnjice napada na Ukrajinu u kojoj poziva Rusiju da se povuče iz Ukrajine i prekine sa borbama.

Autor: D.S.