Preplavile je emocije!
Ana Ćurčić nastavila je da priča Zorici Marković o životu sa Zvezdanom Slavnićem, a tokom razgovora sve vreme je plakala.
Rekla sam mu da vidim tog Zvezdana, da sam tog Zvezdana volela i da treba da se okrene tom Zvezdanu. Ja bih sve na svetu dala kad bih ja u tome uspela, da nema ega, kompleksa i sujete. Jedini spas vidim da se on sebi vrati, nikom drugom, kao što ja pokušavam sebe da sastavim. On ima dušu, veliki dušu, ali ovo sve drugo poništi to, a ja bih volela da iz te duše nastane požrtvovanst i da to izrazi na pravi način. Ja sam rekla da ću uraditi sve da mu pomognem - pričala je Ana.
Ja sam tako i shvatila. Ja sam njega shvatila kao da smo napolju drugari, pa pričamo o ribama, gledamo - dodala je Zorica.
Ja sam njegova drugarica bila, šta mi pričaš, ali ja i dalje tvrdim napolju i ovde sad ovaj Zvezdan nema veze. Ti njega u pet ujutru da pozoveš, on će prvi doći - nastavila je Ana.
Ja ne znam odakle tebi više snage, samo si mi ti u glavi, svaka reč i svaki gest od sinoć. Ženo, odakle ti više snage? Ako je to ljubav koju ti još uvek imaš prema čoveku, partneru isve godine kad sabereš, ja to mogu da shvatim. Ja samo kažem sebi, pomolim se Bogu i kažem: "Daj ovoj ženi snage" - govorila je Markovićeva.
To sam i ja sinoć Boga molila i da mi čuva decu. Ja njega kao čovek ne mogu ovde da napustim, da li shvataš to? - pitala je Ana.
Ja sam to imala u glavi. To su oni momenti kad mimo svega što si prošla pakao, kad su rizične situacije, svako bi uradio tako. Pogrešno je što stavljaš njega ispred sebe, iako ti je sve to uradio. Ja sam sebi dala za pravo da razmišljam, ali je nepristojno da te pitam da li imaš snage za to što si sad rekla? Oscilacije, lomljave, ne znaš kako će čovek da reaguje na reč ili rečenicu - pričala je Ćurčićeva.
Ja neću da budem izdajnik i neću ga izati kao čovek i drug, više od toga ne mogu da dam. Ne mogu da izrazim šta osećam, ali sinoć ja sam bila najbolji drug kao i uvek i veruj mi od srca - rekla je Ana.
Sreća je što on ne bi nikad digao ruku na žensko - poručila je Zorica.
To je mali dečko koji nikad nije porastao, to je sindrom Petar Pan. Ne mogu da kažem da njegov odlazak na ulicu nije zato što je bio besan i sve što se desilo nije jer je on dete Moke Slavnića, nego jer je ispišten od Moke Slavnića, a prepušten ženi koja je bezuslovno volela svog sina. Ako iskreno kažem da je Zvezdanov život jedna kolateralne šteta, veruj mi na to. On je kroz život tražio samo ljubav, druge i iskrenost, e tu srž ja znam. Tu smo isti i to ne može niko da razume. Onda meni ustane klinka, a ja sam sa njim prošla rešetke u frižideru i da ti na kažem šta. Mene je izdalo što je on tako nekome poklonio pažnju, u mojoj glavi nema prevare. Ja sam bila Zvezdan, Zvezdan je bio ja. Na sve probleme i muke, uvek smo se čupali, ja njemu, on meni. On dođe u faze da nema empatije i pokajanje jer je zaključao ono najbitnije u sebi - nastavila je Ana da priča kroz suze.
Detaljnije u nastavku ovog teksta.
Autor: A. N.