AKTUELNO

Visković: Srbija postepeno da usklađuje spoljnu politiku sa EU

Evropske integracije i poglavlje 35, u okviru kojeg je normalizacija odosa Beograda i Prištine, regionalna saradnja, odnosi Beograda i Moskve, izbeglička kriza, ali i rešavanje ekonomskih pitanja su najveći "izazovi srpske spoljne politike" u narednom periodu, ključna je poruka sa današnje promocije zbornika radova pod istoimenim nazivom.

Zbornik u izdanju Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji promovisan je povodom 20 godina rada tog foruma, a učesnici smatraju da se od Srbije ipak neće očekivati da "suviše brzo" rešava neka pitanja, kao što je, na primer, uvođenje sankcija Rusiji.

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Ivo Visković smatra da se od Srbije očekuje da postepeno usklađuje svoju spoljnu politiku sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

"Neke stvari se očekuju tek pri samom kraju pregovora, a koliko će oni trajati, to nije izvesno, ali ne mogu manje od četiri do pet godina", rekao je Visković podetivši  da je primijer  Aleksandar Vučić rekao da naša zemlja do 2017. neće uvoditi sankcije Rusiji.

Visković je uverenja da bi do tada moglo doći do normalizacije odnosa između Zapada i Rusije.

A ukoliko se taj konflikt produži, Srbija će, kaže, biti u vrlo neprijatnoj situaciji i moraće da se opredeli.

Ukazao je da je za Srbiju važna saradnja sa Rusijom, ali da se ona "jasno" opredelila za EU te, kako je istakao, "ne bi trebalo da bude dileme kom će se carstvu prikloniti".

"Ako budemo prisiljeni da učestvujemo u uvođenju sankcija Rusiji, to svakako neće biti dobro za nas, ali moraćemo da progutamo tu gorku pilulu kao što je gutaju i neki drugi", rekao je Visković.

Visković je ukazao i na probleme nepostojanja portparola Ministarstva spoljnih poslova, ali i generacije mladih diplomata koja bi vodila zemlju u budućnosti.

S tim se saglasio i koluminista dnevnog lista "Danas" Borivoj Erdeljan koji smatra i da je veliki problem za spoljnu politiku Srbije "nevidljivost" Odbora za spoljnu politiku u Skupštini Srbije.

Bivši ambasador Milan Simurdić ukazao je na značaj otvaranja prvih pregovaračkih poglavlja istakavši da će poglavlje 35, koje se bavi normalizacijom odnosa sa Prištinom, uticati na druga poglavlja, među kojima je i poglavlje 31.

On je dodao da su odnosi između Srbije i Rusije veoma značajni, ali i da se Srbija jasno orijentisala ka EU.

Simurdić, pak, smatra da je regionalna saradnja najveći izazov s kojim će se Srbija suočiti u budućnosti gde, kako je rekao, Forum za međunardone odnose može da pruži značajan doprinos.

Predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić je izbegličku krizu istakla kao veliki spoljnopolitički izazov za Srbiju jer, kako kaže, još se ne zna koje dimenzije bi ta kriza mogla da poprimi.

Inače, Zbornik radova “Izazovi spoljne politike Srbije” izdvaja glavne teme u spoljnoj politici i međunarodnim odnosima Srbije, ali i nekoliko tema koje, kako je rečeno, nemaju visoko mesto na domaćoj agendi, ali su ilustracija spoljnopolitičkog procesa.

Autori radova su članovi Foruma za međunarodne odnose, naučni radnici, stručnjaci, bivše diplomate i novinari sa iskustvom u spoljnopolitičkim i međunarodnim temama.

Izvor: Tanjug

'