Miljana Kulić je u razgovoru za Pink.rs odgovorila na optužbe i provokacije devojke Ivana Marinkovića, a na početku se osvrnula na njenu tvrdnju da joj roditelji "aplaudiraju zbog nekoliko abortusa godišnje".

Roditelji mi ne aplaudiraju zbog mojih kiretaža, roditelji su podržali moju prvu trudnoću jer može da se desi da nikada ne ostaneš trudan, posle prve kiretaže. Nisam koristila kontracepciju jer ima mnoštvo nus-efekata, a ta dotična neka brine o svom potomstvu - počela je Miljana, koja smatra da joj se Ivanova devojka "nakačila na grbaču" samo kako bi se domogla rijalitija.

Što se tiče te paćenice i bolesnice, vidim da ju je onaj klošar Ivan dobro posavetovao, želi samo da se dokopa rijalitija. Navikla sam da ulaze preko moje grbače, nek razmišlja o svom potomstvu, o tome što ne mogu da imaju decu - verovatno je Ivana Bog kaznio što o svoje dvoje dece ne vodi računa. Svakog dana im dolazi policija na kuću, jer se stalno biju... Ona je za "Lazu Lazarevića" spremna otkad, ovo je zadnji put da je komentarišem, toj paćenici neću više da dajem na značaju. Bolesnica!

Na Ivaninu opasku da se Miljana tek ponekad "seti da je majka", Kulićeva odgovara:

Ja se bar setim da sam majka, a njen Ivan se za četiri godine nije setio da je otac. A to što priča za prvo dete, i to laže, da im je jedini problem to što sa mnom ima drugo dete. Lena se stidi Ivana jer je alkoholičar, nije je video dugo. Njega ne gleda, već Rašu gleda kao oca - kaže Miljana, koja se još jednom osvrnula na Ivaninu pretnju da će joj ona i Ivan oduzeti sina Željka.

Da mi oduzme dete niko ne može, Jelena može samo da mi pop*ši k*rac. Na DNK mogu da ne pristanem, četiri godine nije hteo na DNK, sada je zakon na mojoj strani. Kakva god da sam, ja sam tom Željku i otac i majka, roditelji mi pomažu, što je normalno, kao i svakoj drugoj mladoj majci. Ivan je i sam priznao da o Željku nema nikakve emocije, niti će ga videti, ja to više ne dozvoljavam, isto kao Goca! I bolje je tako, ko bi dete mogao da pusti na vikend kod ludog Ivana i Jelene, koji se biju.

Autor: D.T.