Ministar finansija Dušan Vujović je izjavio danas da u srpskoj privredi nema elemenata recesije, kako prenose pojedini mediji, ističući da će privredni rast naredne godine biti između 3,5 i četiri odsto.
Komentarišući napredak Srbije za 12 mesta na listi konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, Vujović je istakao da smo napravili progres u mnogim oblastima.
"Nemamo inflaciju kao problem i markoekonomski pokazatelji će biti još bolji. Ove godine smo imali planirani privedni rast od tri odsto, pa smo ga smanili na 2,3 odsto posle razgovora sa MMF, zbog loše situacije u poljoprivredi i energetskom sektoru usled suše. Ipak, nema elemenata recesije, ovo što se čuje u medijima. Ostajemo na tome da je prognoza za ovu godinu 2,3 odsto, ali to će biti kompenzovano u 2018", naveo je Vujović.
On je naglasio da ćemo u 2018. imati rast između 3,5 i četiri odsto, a narednih godina da bi mogli da imamo i rast od pet i šest odsto. Naveo je da Globalni indeks konkurentnosti malo kasni, na primer, u markoekonomskim pokazateljima.
Dinar danas stagnira, kurs 119,4324
Vujović je istakao da su uzeti rezultati sa kraja prošle godine za učešće javnog duga u BDP-u koji je iznosio 74,1 odsto, dok je sada ispod 64 odsto.
"U sledećoj evaluaciji bićemo znatno bolji i očekujem da ćemo napredovati za dvadesetak mesta."
Vujović je rekao, kada je reč o kreditnom rejtingu, da je Mudis povećao rejting Srbiji pre oko sedam meseci, dok su ostale agencije ostale na istom rejtingu za Srbiju u prethodne tri godine.
Objasnio je da je naša kreditna marža sada 1,3 odsto, što je četiri puta bolje nego 2014. kada je bila pet odsto i da Srbija premašuje po performansama percepcije kreditnih agencije.
Vujović zato očekuje da će agencije uskoro poboljšati kreditni rejting Srbije.
On je naglasio i da je Srbija u prvih osam meseci ostvarila 84 miliajardi dinara suficita, što je za oko milijardu evra bolje u odnosu na plan koji je dogovoren sa MMF-om.
"To je zato što smo projekcije radili dosta konzervativno", dodao je ministar.
On je podsetio da je ranije deficit smanjen sa 1,7 odsto na 1,1 odsto i dodao da je sve to ostvareno merama na strani prihoda i rashoda.
Tako su na strani rashoda ostvarene uštede od između 17 ili 18 milijardi dinara, napomenuo je Vujović.
