Sudeći po podacimo iz laboratorija, sve učestalija pojava je da osobe koje su preležale koronu samostalno rade D-dimer, test koji otkriva prisustvo tromba u telu. Činjenica je da su mnogi za ovu dijagnostiku prvi put čuli tokom pandemije virusa, a postoje simptomi koji ukazuju na povišene rezultate ovog testa, a to su lupanje srca, kratak dah, otok nogu...

Jedna od komplikacija infekcije korona virusom, a o koju stručnjaci izdvajaju kao i najopasniju, jeste pojava krvnih ugrišaka. Kako su više puta istakli, određene grupe pacijenata, kao što su kardiovaskularni bolesnici, jesu u većem riziku, ali nikada se ne može sa pouzdanošću reći kod kog obolelog će se pojaviti trombovi.

U predviđanju pojave krvnih ugrušaka, što je ključno kako bi se započela terapija na vreme i sprečio fatalni ishod, može da pomogne sistem za procenu rizika od razvoja kardiovaskularnih komplikacija, a koji su razvili zaposleni u Moskovskom istraživačkom institutu "G.N. Gabričevski Rospotrebnadzor".

Tatjana Ružencova, zamenik direktora za klinički rad Instituta Gabričevski i doktor medicinskih nauka, rekla je da se metoda zasniva na određivanju nivoa endotelina-1, vazokonstriktora koji se oslobađa kao odgovor na oštećenje zida krvnih sudova virusom i izaziva njegovo sužavanje.

"U ovom delu stvaraju se uslovi za pojavu krvnog ugruška. Što pacijent ima više endotelina-1, to su izraženiji poremećaji krvotoka u telu. Nažalost, danas ove promene primećujemo kasno, kada su se već formirali krvni ugrušci, a srce i drugi organi su oštećeni usled nedostatka protoka krvi i kiseonika", objasnila je Ružencova. Zato treba obratiti pažnju na endotelin-1, jer što je veća vrednost ovog indikatora, veći je rizik od razvoja kardiovaskularnih komplikacija.

Doktorka kaže i da ako se na vreme započne sa antitrombotičkom i drugom neophodnom kardiovaskularnom terapijom, može da se zaustaviti vazospazam i formiranje tromba, čime se sprečavaju srčani udari, moždani udari, tromboembolija i druge ozbiljne komplikacije.

Autor: