U demokratskim zemljama i oni, svakako, imaju pravo da izraže svoje stavove, ali pritom strogo paze na to da argumente ne izvlače gledanjem u šolju, dlan ili pasulj. Dobro znaju da bi ih takvi argumenti odveli u ustanove za lečenje zatvorenog tipa.

Najčešći argumenti naših antivaksera, među kojima se, nažalost, javljaju i pojedinci koji su stekli status naučnika, upravo su onakvi za koje antivakseri u demokratskim zemljama znaju da bi im doneli košulju čudnih rukava. Je li to nasleđe koje baštinimo iz bivše zajedničke državne zajednice i njene političke prakse?

Na društvenim mrežama je isplivao dokument koji govori o tome kako su sa antivakserima postupali u Titovo vreme, neposredno posle Drugog svetskog rata. Glavni štab omladinskih brigada na izgradnji pruge Šamac – Sarajevo oduzeo je III. ličkoj brigadi naziv “udarna”. Za takvu, u to vreme drakonsku kaznu, Glavni štab daje sledeće obrazloženje: “Naziv udarne brigade oduzima se zbog toga što se 90 omladinaca iz ove nije htelo da se vakciniše, te je time stvorena mogućnost za širenje zaraznih bolesti i dovedeno u opasnost zdravlje omladinaca.”

Velika je sramota, dakle, bila ako bi se diviziji ili brigadi oduzeo epitet “udarna”. I tada je hiljade vojnika bilo osramoćeno zbog pojedinaca koji nisu hteli da se vakcinišu. Oni nisu bili posebno kažnjavani od oficira, ali su pritisak na “antivaksere” izvršili drugi vojnici.

A znamo kako takva grupacija zna da bude nemilosrdna u obračunima sa neposlušnim pojedincima. I na kraju su se ipak svi vakcinisali, a pojedine zarazne bolesti su iskorenjene.