Strašna nesreća pogodila je porodice Milana Lepojevića (27), Nikole Stankovića (31), Miloša Utkovića (32) i Srđana Asanovića (42). Svi oni su krenuli trbuhom za hlebom da bi radili na građevinskim objektima.

Sudar se zbio između čvorova Neutraubling i Regensburg-Ost. na tom potezu bio je takozvani stagnirajući saobraćaj, kolona se polako kretala, a kako su se ova četvorica Aleksinčana "zakucala" u kamion da bi ostali mrtvi na licu mesta, to za sada niko ne zna, a pokazaće istraga tamošnje policije.

U četiri porodice zatičemo crninu i plač. Jadne ljude, najbliže rođake, niko nije obavestio o smrti svojih najbližih. Saznali su na nagori način, od novinara i preko društvenih mreža. Neko vreme su bili u neverici, nadali su se da je greška, ali gorka istina ih je sustigla u utorak popodne kada se ispostavilo da su glasine bile istinite.

Majka i otac Nikole Stankovića, Olivera i Boban plaču "kao kiša". Nikolini prijatelji i rođaci su još sinoć bili da izjave saučešće.

- Imao je nemačku vizu jer je radio u špediciji. Onda je u ponedeljak povezao ljude koji su već imali ugovorene poslove gore. I desilo se šta se desilo. Imam samo njega. Mi smo se čuli negde oko 8 ujutru i posle toga smo videli da se nešto događa.

Onda smo preko privatnih nekih ljudi saznali za strašnu istinu - kaže ova majka koja je izgubila sina jedinca i grli njegovu sliku. Nikolin stric, Boban ističe da je on radio u Nemačkoj tri četiri godine. I kroz suze napominje da je bio vredan, dečko za primer".

Iako se još ne zna ko je vozio automobil, pretpostavlja se da je to bio Nikola koji je održavao svoj BMW 520 vrlo pedantno.

Kuća Srđana Asanovića u selu Lužane je ostala prazna. Sve je zaključano, kucamo niko ne otvara. On ima trinaestogodišnju ćerku u Nemačkoj koju je pošao da vidi, a uz to i da zaradi nešto. Njegov prijatelj Kristijan Duraković napominje se radovao što će posle dužeg vremena da vidi ćerku.

- Bio mi je više nego brat. Sad smo skoro bili u Pirotu, šalili se, svuda smo išli zajedno. Posećivali smo se, obavezno je dolazio kod mene na Đurđevdan. Ne mogu da shvatim da ga više nema. Pošao je da vidi ćerku, da poseti kuma, da zaradi nešto na građevini, a sada ga više nema - priča njegov najbolji prijatelj Duraković.

Najmlađi u automobilu je bio Milan Lepojević iz Lužana koji je s 27 godinama imao razne planove. krenuo je u nemačku da zaradi koji dinar, a onda da se oženi pošto je završio vojsku.

- Oni su poginuli na desetak kilometara od gradilišta gde su trebali da stignu. Pre dva meseca su mi struju isključili i otišao je da zaradi pare da se nekako otplatimo. ne znam šta da radim, velika nesreća nas je pogodila. Ne znam, da l da idem pod voz. Otišao je tamo da mi pomogne. Ja sam terenski radnik, radim u Svrljigu. Kad me je ispraćao, izljubili smo se, kaže: ćale, ne brini, mnogo te volim. Kada sam video njegovu sliku, srušio sam se, primao sam inekciju. Staršna nesreća se dogodila - priča Miljko, otac Milana Lepojevića čije dve sestre ništa manje od oca ne tuguju za bratom.

Biljana Utković, majka Miloševa koji je iza sebe ostavio dve ćerke (18 meseci i 7 godina) kaže da se sinu nekako nije išl'o u Nemačku. U selu Moravac, odakle je ova porodica, vidi se tuga u očima komšija koji navaljeni na kapiji gledaju kako ljudi dolaze da izjave saučešće.

- Otac mu je u Nemačkoj već dugo i rešio je da ode na dvadesetak dana da mu pomogne. rekao mi je dva tri puta, ma ne ide mi se, toliki put i tako. javio mi se kad' su prešli nemačku granicu i više ga nisam čula. Posle smo zvali telefonom, zvali, niko se ne javlja. Nisam se nadala da je došlo do takve tragedije, ali eto šta se dogodilo. Pronela se reč da je neko iz automobila živ, ali izgleda da nisu mogli da ga identifikuju. - kaže kroz teške majčinske suze, Miloševa majka Biljana.

Sve porodice su danas bile u nedoumici jer im niko ne javlja kada će tela stići u Srbiju. raspituju se, ali to im sa sigurnošću niko ne može da potvrdi.