Muk za crnim stolom.
U toku je emisija "Pretres nedelje", a voditelj Milan Milošević je prozvao Nenada Lazića Necu, kako bi ispričao svoju životnu priču.
To je bilo juče kad mi je postavio pitanje u vezi sa Borom. Kada je spomenuo za oca, pokušaj samoubistva, i za moju mamu da je ružna. Ja sam samo rekao da ne razume što je tako propala. Moja mama je imala dete, izgubila ga je u desetoj godini, postoji teorija da su ga ubili. Zvao se Danijel, posle toga je upala u depresiju, imala je samo jednu prijateljicu koja je uspela da je izvuče. Na radnom mestu je upoznala mog tatu, zaljubili se, i posle se desilo naše rođenje. Rodila nas je u sedmom mesecu, mogla je da umre, baba je htela samo da ona preživi. Posle toga smo krenuli u školu, nismo bili prihvaćeni - pričao je Neca.
Mi slavimo Svetu Petku, i onda je mama zvala goste. Danijel je voleo da ide u lov sa dedom. Kupili su mu tu pušku, i onda je otišao kod komšija, i dok je bila odsutna, on je bio kod njih. Taj dečko je uzeo pušku, posle su rekli da je samo pao i da su ga odvezli u hitnu. Bio je u komi nekoliko dana, posle je preminuo. Nije utvrđeno od čega, imao je otvorene rane na glavi, i izliv krvi na mozgu, prijavili smo, a oni su to zataškali, imali su dosta para. Generalno smo brat i ja od prvog dana doživljavali svašta od dece. Do petog razreda sam trpeo nasilje, ja nisam voleo da se tučem. Pričali su nam ružne stvari, lupali šamare, stalno smo išli kod pedagoga. Tata je otišao u Beč, on nam se nije javljao neko vreme, pa smo otišli u Nemačku. Moji su se pomirili dok smo bili tamo - nastavio je Neca.
Bio sam psihički i fizički loše, hteo je doktor da izvrši analize, ostao sam u bolnici mesec dana. Nisam imao neki kontakt, a falio mi je brat. Vratio sam se nakon toga, posle je zvao tata i rekao da hoće da dođe da bude pored nas. Da neće više da pravi probleme i svađe. Došao je u Nemačku, pa smo se dogovorili da se prijavimo na azil. Poslali su nas u Drezden, tu smo proveli šest meseci, isto u azilu, ali je bilo malo sređenije, i manje ljudi. Onda smo otišli u neko malo selo, prihvatilište. Zbog svog problema, morao sam da budem sa mojima zajedno. Tu je bilo samo Arapa, i generalno su tu vršili isto psihičko nasilje nadamnom i bratom. Oni zatvore u sobu mog brata, i oni mu sakriju ključ, zaključaju ga. Kad smo se kupali, namazali su tuš da izgleda kao krv... - dodao je Neca.
Kad ste dobili papire, što niste otišlli u stan? - pitala je Ermina.
Zato što smo morali prema njihovim pravilima da radimo. Mi smo pisali molbe da pređemo u drugi grad, ali su nas odbili. Kad smo se vratili u Srbiju, baba je ostala u Nemačkoj. Tata je malo zarađivao, baba nam je slala ponekad koliko je imala. Prohtevi su bili veliki, nismo hteli da se izdvajamo od druge dece, pa su mama i tata dolazili u sukobe, tata je odlazio i varao je. Imao sam i jednu traumu, to je bilo kada sam krenuo u drugu godinu srednje, i tamo sam imao problema sa prihvaćanjem, pogotovo od vršnjaka. Onda zove moju mamu, pratila me razredna na instagramu, proveravala da li sam homoseksualac. Bio je Božić, i mi nismo imali para, odlučili da idemo u crkvu, tata se malo napio ispred crkve, posle toga prebacuje mami kako je loša žena, krenuo da je psuje i vređa. Mi smo hteli da ga povedemo kući, on nije hteo, pa smo otišli. On je došao pa počeo da nas vređa, kada mi je bilo muka, ja sam se uplašio i stao između njh. Onda smo ušli u konflikt, pričao mi je da gledam samo serije, da se ne muvam sa devojkama, da ne idem na sport. Potreslo me, jer sam ja uvek hteo da budemo normalna porodica, pa sam rekao da stvarno treba da odem. Hteo sam da skrenem pažnju, pa sam nožem presekao vene, pao u nesvest i odveli su me u bolnicu. Nisam hteo da pričam sa tatom, ali je baba videla da mi tata fali, pa nas je upisala u muzičku školu. Pozvala je i tatu u goste kako bi častila... - pričao je Neca.
Brat mi je pomagao dosta u životu, zato mi je i falio mnogo prvih nekoliko meseci, mnogo smo povezani. Imam najboljeg brata i mamu, i tatu, baba gleda rijaliti. Ja sam zahvaljujući njima ono što jesam - rekao je Neca.
Detaljnije u nastavku ovog teksta.
Autor: I.P.