Čim osetite prve simptome virusa korona, veoma je bitno da u što kraćem roku odete u kovid ambulantu i ni slučajno se ne lečite "na svoju ruku" kako biste izbegli tragičan ishod, poput onog kojem su svedočili zdravstveni radnici u kovid ambulanti u Kraljevu.

Naime, prisutni u ambulanti u Kraljevu juče su svedočili iznenadnoj smrti muškarca u čekaonici. Neserćni muškarac je preminuo u hodniku čekaonice, dok je čekao na pregled.

- Čovek je samo pao. Lekari su ga odmah uneli, ali nije mu bilo spasa. Mnogo se plašim. Situacija je veoma teška - kaže jedna od pacijentkinja.

Njegova klinička slika, kako je za ispričao direktor Opšte bolnice u Kraljevu dr Zoran Mrvić, bila je toliko teška da "doktor nije uspeo da ga spasi".

Zdravstveni radnici tvrde da je problem u tome što se pacijenti kasno javljaju, te se pretpostavlja da se muškarac lečio kod kuće i čekao poslednji momenat da poseti lekara.

- Svi pacijenti kojima nije potrebna kiseonička potpora razmeštati u ustanove gde nema centralnog snabdevanja kiseonikom. Broj preglada u trijažnim centrima ne pada, a zabrinjava da nam se u poslednje vreme javlja sve više pacijenata s teškom kliničkom slikom koji su se lečili sami - istakao je Stevanović.

Dr Ana Jeremić iz kovid ambulante na Voždovcu i prof. dr Dino Tarabar koji radi u crvenoj zoni u bolnici "Dragiša Mišović" poručili su da se pacijenti nikako ne leče sami i da ne ostaju predugo kod kuće.

Oprezno sa antibioticima

Doktor Dino Tarabar kaže da je pitanje upotrebe antibiotika u prvih nekoliko dana diskutabilno. Ako se radi isključivo o virusnoj bolesti antibiotici nisu neophodni.

- Mi ih uglavnom dajemo kod starijih ljudi gde očekujemo bakterijske superinfekcije da bi ih zaštitili od novih komplikacija. Nekada virusi koje lečimo antibioticima mogu da nam naprave problem tako što će antibiotici da unište saprofitnu bakterijsku floru pa će se klinička slika pogoršati - objašnjava dr Tarabar.

Dodaje da je mnogo je teško lekarima na prvoj liniji da procene da li treba dati antibiotik ili ne.

- Klinička slika od prehlade, gripa, kovida u jednom trenutku može biti potupno ista. Nije lako to proceniti na osnovu prvog kontakta. Potrebno je mnogo više, sagledati pacijenta, videti kliničku sliku, laboratorijske nalaze, krvnu sliku i ce-er-pe. Na plućima ne morate da čujete ništa i to može da zavede - objašnjava doktor.

Skener vidi šta rendgen ne vidi

Naglašava da su u KBC "Dragiša Mišović" imali iskustva da pacijentima kojima su radili rendgen ništa nisu videli i istog dana kada se uradi skener vide obostranu upalu pluća.

"Međutim ne može se svakom pacijentu ni da se radi skener. To nije ni potrebno. Ako iskusan lekar proceni da treba onda apsolutno treba jer je velika greška doći kasno. Ako se zakasni i ako dođemo u tih narednih sedam dana, jer smo videli da sedmog dana dolazi do poboljšanja ili pogoršanja, ako dođu u teškom stanju može zaista biti životno ugrožavajuće", ističe dr Dino Tarabar.

Kaže da nekada i lekari naprave grešku. "Izgubili smo neke kolege koji su ostajali i duže kod kuće i došli sa teškom upalom pluća, završili na respiratoru i to nije bilo dobro. Zato nije pametno ostajati kod kuće previše dugo i lečiti se kod kuće", poručuje doktor.

Doktor Ana Jeremić kaže da pacijente šalju na rendgen pluća kada god je potrebno i kada čuju nešto što je sumnjivo.

"Kada se pacijent žali na dugotrajan kašalj koji traje tokom celog dana, kada postoji osećaj stezanja, zamaranja, bola, pritiska u grudima a postoji podatak da je možda bio u kontaktu sa nekim ko je pozitivan, febrilno stanje koje traje dva, tri dana obavezno se radi rendgen pluća", objašnjava simptome doktorka Jeremić.

Dodaje da ako je pacijent pozitivan na testovima bilo na antitela ili PCR test onda se pristupa detaljnijoj opservaciji.

Ako je rendgen dobar prati se pacijent narednih dana, radi se kontrolna laboratorija. Nekad se ta slika promeni, kaže doktorka, i pacijent sam oseti tegobe a nekad ne. Kada se njegovo stanje promeni šalje se kod pulmologa, na Infektivnu kliniku gde se rade skeneri i dopunska dijagnostika.

Koliko često se kontroliše krv

Od početne kliničke slike zavisi koliko često oni pacijenti koji su na kućnom lečenju treba da kontrolišu krv.

Doktorka Jeremić objašnjava da ukoliko pacijent ima parametre koji su od značaja, visok ce-er-pe (CRP), niske leukocite, limfocite potrebno je češće raditi krvnu sliku. To su parametri koji pokazuju da li je reč o bakterijskoj ili virusnoj infekciji.

"Ko god ima neku nedoumicu što se tiče svoga zdravlja može da se javi u ambulantu i dobije adekvatne informacije. Naravno, ako želi da izbegne red u Domu zdravlja može to da uradi privatno ali ako mu je lekar rekao. Niko ne treba da se leči na svoju ruku. Postoji adekvatno medicinsko osoblje koje mu može dati savet", savetuje doktorka iz kovid ambulante na Voždovcu.

Dodaje da dosadašnja iskustva pokazuju da deca uglavnom imaju blaže simptome ali može se desiti da se razvije i teža klinička slika pa je potrebna hospitalizacija.

Doktorka kaže da treba pratiti simptome. Ako je to prolongirana temperatura, kada dete neće da jede i pije, ukoliko su školska deca u pitanju ona će se požaliti i reći će šta osećaju.