Od samih početaka razvoja ljudskog društva u različitim civilizacijama uočena je posebna i snažna veza između ljudi i životinja, a u slučaju osoba sa autizmom takva veza može imati terapijsku ulogu.
Od svih životinja, pas se s razlogom izdvaja kao čovekov najbolji prijatelj koji se neretko smatra i članom porodice. Zbog svoje bezuslovne privrženosti čoveku, mogućnosti uspostavljanja komunikacije i dresiranja i stvaranja velike emocionalne povezanosti, ova životinja idealna je kao pomoć pri fizičkim i psihičkim terapijama.
Saputnik, pratilac ili terapeut?
Foto: Unsplash.com
Terapijski psi, kao što im ime govori, imaju umirujući učinak na osobu koja podleže terapiji i prema njoj pokazuju privrženost i pružaju osećaj sigurnosti. Za osobe koje su iz spektra autizmaimaju još jednu važnu ulogu, a to je podsticanje socijalnih interakcija.
Terapija potpomognuta psima posebno se preporučuje kod dece zbog posebne privrženosti deteta prema psu, a oblik komunikacije i deteta i psa je vrlo sličan: neverbalan i konkretan. Poboljšanje komunikacije i odnosa prema drugima, razvijanje veština rešavanja problema i iskazivanja osećanja samo su neke od prednosti korištenja ove vrste terapije.
U trenutcima izliva besa, pas mora ostati smiren i dati podršku osobi, a pozitivno utiče i na smanjenje anksioznosti i agresivnosti. Pokazalo se da prisustvo terapijskog psa utiče i na spavanje, jer su studije pokazale i da osobe sa autizmom, koje mahom imaju poremećaj sna, spavaju duže i bolje u prisustvu psa. Terapijski psi su takođe istrenirani da kod osobe sa autizmom prepoznaju ponavljajuće obrasce ponašanja i na neki način ih pokušaju prekinuti.
Autor: Pink.rs
