Na današnji dan nekada davno slavilo se naveliko! Skromno u krugu porodice kao i Nova godina - uz pečenje, meze, žuti i crni sok... Bio je to 29. novembar, Dan republike koja odavno više ne postoji a koju je u nekadašnjoj velikoj Jugoslaviji slavilo čak 23 miliona ljudi.

Na ovaj dan se rano ustajalo, stavljala se voda na šporet, ali ne da bi se išlo na posao ili skuvala kafa, već se valjalo uraniti na svinjokolj, a vrela voda se kuvala za šurenje. Ovaj datum su svi voleli zbog slobodnog dana, i iako je ovaj dan nestao, sećanje na njega se i te kako očuvalo.

Ako se sećate, slavili smo godišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu (BiH), na kome su u Drugom svetskom ratu udareni temelji nove, socijalističke Jugoslavije.

Taj čuveni 29. novembar slavljen je gotovo šest decenija kao državni praznik SFRJ, a zvanično je ukinut posle više od deset godina od raspada te zajednice - novembra 2002. Taj datum je ušao u istoriju 29. novembra 1943. godine, kada je održano Drugo zasedanje AVNOJ-a u Jajcu, na kome je doneta odluka o federalnom ustrojstvu Jugoslavije, a kraljevskoj vladi zabranjen povratak u zemlju. AVNOJ je tada proglašen za vrhovno zakonodavno i izvršno državno telo, koje je donelo istorijske odluke o uređenju Jugoslavije. Tim odlukama ustavnog karaktera izgrađeni su vrhovni državni organi nove Jugoslavije, pa je zbog toga taj datum zapisan kao dan stvaranja nove Jugoslavije.

Dan Republike, Yugoslavya'da milyonların kutladığı en büyük resmi bayram oldu. pic.twitter.com/PV8SuiCBzt

— SakallıNietzsche (@hitkohitko) 28. новембар 2020.

AVNOJ je odlučio i da se nova Jugoslavija izgradi na demokratskom principu kao državna zajednica ravnopravnih naroda. Josip Broz Tito, generalni sekretar Komunističke partije Jugoslavije i vrhovni komandant Narodno-oslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije proglašen je za maršala Jugoslavije. Posle završetka rata, od 1945. godine, 29. novembar se slavio kao dan Republike i bio jedan od najvećih praznika u nekadašnjoj SFRJ.

Prema tadašnjem Zakonu o državnim praznicima proslavljao se dva neradna dana, uz svečane akademije u glavnim gradovima republika bivše države, počasne plotune, a 1964. ustanovljena je i nagrada AVNOJ-a. Đaci prvaci su dobijali crvene pionirske marame, deljena su razna ordenja. Poslednji put ovaj praznik obeležen je u Srbiji 2001, jer ga je Savezna skupština zvanično ukinula tek sredinom novembra sledeće godine. Do 1997. godine 29. novembar je slavljen kao dan sećanja na Drugo zasedanje AVNOJ-a, ali je od tada počeo da se praznuje kao dan kada je 1945. Jugoslavija i formalno prestala da bude monarhija i postala republika. Ta zamena nastala je kao izraz kritike da je SRJ nastavila da obeležava praznik nepostojeće države - federacije šest republika - koja se raspala 1991.

Novoustanovljeni praznici su samo dosadni neradni dani, bez punoće i emotivnog naboja.
Izbrisan praznik nestale zemlje, 29. novembar - Dan republike bekapovan je i čuva se na ❤️ disku. pic.twitter.com/l14rG4NWwG

— Naja (@Naja434) 29. новембар 2020.

Nezvanično to je bio dan kada su Jugosloveni klali svinje kako bi prehranili svoju porodicu ili kada su jednostavno imali još jedan u nizu slobodan dan.

U ranijem periodu, Srbija je, inače, predstavljala svojevrstan presedan u obeležavanju praznika, koji su morali da nestanu posle raspada jugoslovenske države i zajednice sa Crnom Gorom. Kao dan državnosti SRJ tada je uveden 27. april, kada je 1992. godine, proglašen ustav nove države, poznat kao "žabljački".

View this post on Instagram

A post shared by zeljko dinic (@zeljko.dinic)

Stihovi pesme "Dan Republike" grupe "Zabranjeno pušenje" najbolje opisuju kako se nekada slavio ovaj dan.

"Danas je Dan Republike, i stari je popio malo, na televiziji Lepa Brenai stari se sjeća ratnih vremena...", pevalo je "Zabranjeno pušenje" pesmu posvećenu čuvenom, danas skoro zaboravljenom 29. novembru.

I nije se samo pilo i pevalo. Ulice su bile puste jer se nije radilo, prvaci su postajali pioniri, porodična okupljanja su bila obavezna, a čuveni svinjokolj bio je nezaobilazan.

Samostalna Srbija danas svoj Dan državnosti i ustavnosti slavi na Sretenje, 15. februara.