Većina ljudi sklona je preterivanju u unosu hrane tokom praznika, te se često javljaju tegobe u vidu osećaja prepunjenosti stomaka, nadutosti, gorušice, neretko i stomačnih bolova.

Preterivanje u jelu i piću je naročito opasno za hronične bolesnike, pre svega one koji imaju povišen krvni pritisak, kamen u žučnoj kesi, povišene vrednosti masnoća u krvi, probleme sa šećerom, kao i za bubrežne bolesnike, piše Blic.

Neke od posledica neće postati odmah vidljive, jer je, na primer, potrebno uneti oko 3.500 kalorija više da bismo povećali telesnu masu oko 450 grama.

Kako izbeći najčešće greške:

Iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" dali su devet saveta kojih treba da se pridržavamo tokom praznika, kako bismo mogli da uživamo u hrani, a da nakon jela nemamo tegobe.

- Bitno je da tokom dana ne preskačete obroke kako biste mogli da uživate u prazničnoj trpezi u poslepodnevnim ili večernjim satima. Ukoliko u goste krećete gladni, sigurno ćete pojesti više hrane nego što vam je potrebno.

- Jedite polako i dobro sažvaćite svaki zalogaj hrane. Kada jedemo brzo, tako ne samo da se unese veća količina hrane, već se hrana ne pripremi dobro za proces varenja, pa je i pojava tegoba češća.

- Kako ne bi došlo do prejedanja, bitno je da se opredelite ili za predjelo, ili za glavno jelo.

- Ukoliko biste ipak da probate od svega po malo, pre nego što tanjir napunite hranom dobro obratite pažnju na hranu koja se nalazi na trpezi. Proja i mala kriška belog sira dovoljni su za predjelo, a parče belog pilećeg ili ćurećeg mesa ili pečenja bez kožice uz dosta salate kao glavno jelo.

- Uvek postoji i drugačija, pomalo nestandardna varijanta. Umesto klasične večere opredelite se za bife posluženje u vidu raznih salata, na primer osim zelene salate ili turšije, možete da napravite i salatu od sveže rendane cvekle, šargarepe i kupusa i začiniti je sa malo limuna i ulja ili salatu sa rendanim kiselim jabukama, korenom celera, šakom seckanih oraha i kiselom pavlakom sa najmanjim procentom masnoće. Umesto pavlake možete da koristite i neki nemasni jogurt. Jedan od predloga je i salata od crvenog pasulja, kukuruza šećerca, kiselih krastavčića, crvene paprike iz turšije, praziluka, začinjene sa malo ulja i limunovog soka. Uz to poslužite crni hleb koji možete i sami da umesite, na primer sa dodatkom različitog semenja, ili proju.

- Jedna čaša crnog vina sasvim je dovoljna da nazdravite početku naredne godine. Ne zalivajte svaki zalogaj tečnošću - voda se pije između obroka.

- Kako se slatkiši često služe u kasnim satima, nekada i posle ponoći, umesto torte zasladite se voćnom salatom u koju nećete dodati šećer ni šlag.

- Osobe koje poste trebalo bi da budu oprezne jer kao što prelazak na posnu hranu ne bi trebalo da bude nagao, tako ni ponovno uvođenje namirnica koje tokom posta nismo jeli treba da bude postepeno. U prvim danima nakon prestanka posta treba koristiti takozvani beli mrs - mlad beli sir, čašu jogurta ili kiselo mleko, kao i lagana mesa, pre svega piletinu ili ćuretinu. Naravno, važne su i količine hrane, pa i u tom pogledu ne treba preterivati. Ključna reč u svakoj situaciji je umerenost!

- Prema savetima koji stižu iz ovog instituta, ukoliko ipak pokleknete pred primamljivim đakonijama narednih dana, poželjno je da jedete češće, a manje obroke. Uzimajte dovoljno tečnosti, najbolje vodu i nezašećerene čajeve i što više se krećite.