Podsetimo, početkom novembra iz SPC je saopšteno da je patrijarh Irinej zaražen korona virusom i da je primljen u specijalnu kovid bolnicu u Beogradu. Vest da je umro patrijarh Irinej dočekana je sa velikim bolom, a ovo su manje poznati detalji njegovog života.

Patrijarh Irinej rođen je u selu Vidova, kod Čačka, 1930. godine od oca Zdravka i majke Milijane, a na krštenju dobio je ime Miroslav.

U rodnom selu završio je osnovnu školu, a gimnaziju je upisao u Čačku. Po završetku gimnazije upisao se i završio Bogosloviju u Prizrenu, a zatim i Bogoslovski fakultet u Beogradu.

Po završenom fakultetu odlazi u vojsku. Po povratku iz vojske ubrzo biva postavljen za suplenta (profesora) Prizrenske bogoslovije.

Pre stupanja na dužnost profesora, oktobra 1959. godine u manastiru Rakovica, od strane tadašnjeg patrijarha Germana, prima monaški čin, dobivši monaško ime Irinej.

Na Svetom Arhijerejskom Saboru Srpske Pravoslavne Crkve, 22. januara 2010. godine, izabran je za arhiepiskopa pećkog, mitropolita beogradsko-karlovačkog i patrijarha srpskog. Tom prilikom te 2010. godine govorili su sveštenici koji su dobro poznavali tadašnjeg vladiku niškog Irineja. Svi su se slagali u tome da je po skromnosti najviše podsećao na patrijarha Pavla.

- On je originalan, ali ima najsličnije življenje partijarhu Pavlu jer je odrastao uz njega. Skroman je, redovno se moli i odlično poznaje Sveto pismo i nacionalnu istoriju. Svi njegovi govori se baziraju na svetom pismu, žitijama svetih i liturgijama svetih... Maksimalno je štedljiv, a najviše prema sebi. Ume da tri dana jede suvi hleb samo da se ne baci. I još jedna simbolika brojeva povezuje patrijarha Pavla i vladiku Irineja: koliko je Pavle bio na Kosovu, toliko je i Irinej proveo u Nišu - rekao je otac Vlajko 2010. godine.

Protojerej Miroljub Stojanović, koji je Irineja upoznao tokom njegovom službovanja na Kosmetu, rekao je tada za "Blic" sledeće o tada novoizabranom patrijarhu.

- Bio sam njegov učenik od 1962. godine u Prizrenskoj bogosloviji i kasnije 10 godina njegov đakon u Sabornoj crkvi u Nišu. Bio je svojim životom oličenje patrijarha Pavla. On je skroman čovek bez posebnih rituala. Vrlo se retko ljutio. Poznajem ga 38 godina i nisam ga još video ljutog. Najbolniji trenutak u njegovom životu je kada je izbio požar u Sabornom hramu u Nišu. Mislim da je te noći i osedeo. Obilazio je oko crkve koja je gorela, a ništa nije mogao da učini. To je bio veliki udar za njega - rekao je on.