I formativni i komunikativni procesi su na čekanju.
Stručnjaci kažu da upravo stasava “korona generacija” koja će imati posledice odrastanja u ovakvim okolnostima. Doktorka Nevena Čalovska Hercog, psihijatar, otkriva koje to “efekte ožiljaka” mogu poneti mladi, a pogotovo oni u razvoju.
Mihael Korsten, profesor sociologije na Univerzitetu Hildeshajm, u istraživačkom radu se usredsredio na “generaciju korone“. Sproveo je anketu među mladima o “socijalnoj distanci“.
On smatra da će pandemijska kriza imati dugoročne posledice na planiranje života kod mladih. Već postoji cela generacija čija je budućnost na čekanju i stalno mora da pronalazi novu orijentaciju.
To bi, prema profesoru Korstenu, moglo dovesti do velike frustracije. Neke šanse u sticanju znanja i iskustva kao i u privatnom životu ne mogu se nadoknaditi.
Dr Nevena Čalovska Hercog smatra da da bi mogli da govorimo o “generaciji” potrebno je da prođe bar pet godina, ali se slaže da će današnji mladi poneti “efekte ožiljaka”.
“Sigurno je da će pandemijska situacija oblikovati sve nas, a naročito one koji su u razvojnoj fazi“, kaže dr Čalovska Hercog i objašnjava da za decu koja polaze u školu princip učenja na daljinu postaje normalan, a ne onaj na koji smo svi mi navikli.
“Naime, mi smo u stanju da napravimo razliku u načinu školovanja, a za tu generaciju je formativni prioces sveden na onlajn, a komunikativni proces na susret sa porodicom i rođacima. To je jako redukovan odnos“, jasna je psihijatar Nevena Čalovski Hercog.
Ona smatra da su najugroženij oni koji prolaze kroz tranzitorne tačke – mature, zaposlenja, venčanja.
“Za ove generacije postoji neizvesnost, ali ne ona koju korona donosi celom svetu, već dodatna neizvesnost. I pored toga, njih nauka još ne poznaje. Ne zna se u šta mogu izrasti. Ne zna se kakav će biti njihov odnos uživo, jer oni su preskočili šaputanje tajni”, pojašnjava dr Čalovski Hercog i dodaje da mladi treba da prođu kroz razvojnu fazu koju upotpunjuju druženja, solidarnost, ali i nadmetanja.
Doktorka upozorava da je budućnost na čekanju za generacije u razvoju.
“Problem koji nosi pandemija je neizvesna budućnost, ondosno sutra koje ne možemo da planiramo. Realnost je takva da možemo da uradimo samo ono što nam je dozvoljeno. Fizička distanca je neminovna, putovanje samo na “otključane” destinacije. Zato je važno ostvarivati psihološki kontakt – čuti se telefonom, slati fotografije i slično”, naglašava Čalovski Hercog.
Razvojni put je uskraćen za pokušaje osvajanja partnera, za razvoj ljubavnog odnosa. Nastradava i odnos druženja, ali i pokušaji zaposlenja.
Jasna je u stavu i da ne moraju efekti biti samo negativni. Oni su deo jednog konteksta koji zahvata ceo svet, te mladi kao i odrasli nalaze benefite ove situacije. Samo jedna povoljnost je okretanje porodici.
Ipak, ono o čemu će se tek pričati su “efekti ožiljaka” koji su i dalje nepoznanica i pretpostavka.