Glumac Andrija Milošević danas važi za jednog od najboljih na našim prostorima kada je njegova brana u pitanju, a često publici svojim izjavama zna da izmami osmeh na lice. Međutim, kod Andrije nekada bije bilo sve tako lepo i veselo kao što je danas.

Nikada nisam poleteo, nikada nisam gledao nekog sa nepoštovanjem ili prišao nekome bez poštovanja. To je moje vaspitanje koje nosim iz kuće. Dešavale su mi se loše stvari ali nikada nisam osetio ogorčenje zbog toga, naravno pogađale su me, ali nisam dao da moji kompleksi preovladaju. Ne treba da nam u životu ljudi skučenog uma budu prepreka, već treba da idete dalje stalno, onako kako vi osećate i zamišljate - rekao je Andrija.

Andrija je glumu upisao sa svega 16 godina, a kada se preselio u Beograd pomogle su mu kolege da se što bolje snađe. Milošević je ispričao i zbog koje situacije su mu od uzbuđenja iskočile ospice na licu.

Svetozar Cvetković me je pozvao u Atelje 212 da dođem i to je za mene bio neverovatan trenutak. Sećam se da sam dobio ospice po licu od uzbuđenja, nisam mogao da verujem da ja pripadam tu, kada sam ugledao scenu zbog onih lampica na podu delovalo mi je kao da sam u nekom svemirskom brodu. Ti počeci u Beogradu ma koliko su mi bili teški i bez para, ipak su bili srećni - ispričao je još Milošević.

Živeo sam u vozu godinu dana, jer sam svaki dan putovao Beograd-Crna Gora, da odgiram predstave. Zato sam i došao na ideju da sam produciram predstavu, to je sve proizišlo iz muke. Za prvu predstavu “Samo za tvoje uši” pozajmio sam pare, jer sam tada plaćao stan 200 evra, a plata mi je bila 210 evra - dodao je glumac.

Autor: S. K.