Broj zaraženih počeće da pada već od vikenda, dok se sredinom avgusta očekuje potpuno smirivanje epidemije, najnovija je prognoza epidemiologa prof. dr Branislav Tiodorović, inače najboljeg prognozera toka epidemije kod nas do sada. Ono što je problematično jeste to što oporavak sada duže traje i što se korona polako pretvara u sistemsku bolest.

Prateći tok bolesti, ponekad nam se čini da je virus produžio trajanje, da više nije dovoljno 14 dana da se pobedi virus, kao u prvom talasu, već oporavak traje i do tri ili četiri nedelje, dok su neki pacijenti pozitivni duže i od 28 dana.

Oporavak sada duže traje

Epidemiolog Tiodorović objašnjava da je razlog taj što postoje sada više izvora infekcije, odnosno da ima više virusonoša, pa je i količina unetog virusa veća.

- Kad imate više izvora infekcije, mnogo više virusonoša, postoji veća mogućnost uzimanja veće količine virusa. Nije svejedno da li ste uzeli manju ili veću količinu virusa, znači da će uvek kada je mnogo virusa prisutno u organizmu, izazvati ne samo oboljenje respiratornog trakta, nego i sistemsko oboljenje - objašnjava profesor Tiodorović.

Ova bolest se, kaže, od respiratorne pretvara u sistemsku bolest a to se uglavnom odnosi na one ljude koji već imaju neku bolest, a zatim pred sobom imate bolesnika sa mnogo težom slikom, a samim tim i lečenje traje duže.

Kolike su šanse za preživljavanje na respiratoru
Iako je njihovo stanje bilo teško i rizično, imamo pacijente koji su nakon respiratora nastavili normalno da žive.

Priključenje na respirator jeste „poslednja opcija“, ima srećom, i dosta primera kada su ljudi uspeli da se potpuno oporave.

- Ono što možemo da vidimo iz podataka i kod nas i u svetu, najteži su pacijenti koji završavaju na mehaničkoj ventilaciji, odnosno na respiratoru. Sve pre toga je moguće rešiti u pozitivnom smislu, dospevanje na respirator označava krajnju borbu za život, a to znači mehaničko održavanje disanja. I kod nas i u svetu daje za posledicu teške oblike i vrlo diskutabilne procene preživljavanja, recimo podaci iz SAD kažu da je čak 90 odsto onih koji nisu uspeli da prežive respirator. Kod nas i u Evropi taj odnos se kreće 50:50, ili 60:40 odsto u korist preživelih - kaže prof. dr Branislav Tiodorović.

Virus i prenošenje vazduhom

Virus se definitivno prenosi kapljičnim putem ili preko ruku dodirivanjem sluzokože, oka ili usana.

Međutim, jedno od ključnih pitanje sada je i može li on samostalno putovati kroz vazduh.

- Ovde moramo nešto razjasniti, i kapljični put je vazdušni put, jedino što ljudi misle da kada se kaže vazdušni put, da je to nešto što je široko i što lebdi dugo u vazduhu. Ovde se od samog početka zna za taj kapljični put, i načine prenošenja zagađenim predmetima, prljavim rukama i to je bio osnovni put. Klima-uređaji i vetar možda mogu da podignu i ponesu virus, ali on isključivo opstaje u organizmu, tako da definitivno ostaje da je kijanje, kašljanje, govor i direktni kontakt bez maske sigurni vid zaražavanja - objašnjava profesor Tiodorović.

Koje mere su najefikasnije

Izbegavati gužvu, skupove, zabave, druženja, nositi zaštitne maske obavezno i držati fizičku distancu.

- Najbolje mere su već toliko poznate i one su dale rezultate svuda, u svim zemljama u svetu. Potrebno je nošenje maski, distanca, dezinfekcija ruku, radnog prostora, kuće. Jednostavno, poštujmo mere i budimo odgovorni - poručuje epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović.