Epidemija još uvek traje i oslabljena je, dok za virus još uvek ne možemo tvrditi da je oslabio, kaže imunolog Srđa Janković za Pink. Podvlači i da epidemija i dalje nije gotova i neće biti dokle god se virus prenosi u zajednici. 

- Izbegavanje kontakata i zaštita još uvek su ključ prevencije zaražavanja, samim tim, i privođenja epidemije kraju – kaže imunolog. Podvlači da ukidanje vanrednog stanja ne znači kraj, već samo završetak jedne faze, a da preventivne mere moraju da nam ostanu ugrađene u svesti. 

Kaže da u svetu postoje žarišta koja su tek u razbuktavanju (Rusija, Velika Britanija), da će ih možda biti još, te da ne možemo očekivati skori kraj pandemije. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da ovo nije „početak kraja“, već „kraj početka“ pandemije. U Srbiji ćemo, kako ističe, epidemiju privesti kraju isključivo pridržavanjem preporučenih mera. 

Kraj epidemije bilo koje bolesti proglašava se kada 28 vezanih dana nemamo nijednog zaraženog. Trajanje je određeno na osnovu dvostrukog perioda maksimalne inkubacije koji iznosi 28 dana i upravo je ovo zvanični kriterijum za odjavljivanje epidemije. S druge strane, pandemija neće biti ukinuta dokle god bilo gde u svetu bude cirkulisao virus. Mi epidemiju možemo odjaviti lokalno, ali moramo se prema njoj odnositi obazrivo, moramo stražariti i sprovoditi epidemiološki nadzor u celoj zemlji – kaže Janković.

Ocenjuje da nas od ukidanja epidemije, ako sve prođe kako treba, dele nedelje – kaže Janković. 

On podseća da smo sa restriktivnih mera prešli na njihovu ugradnju na naš svakodnevni život. 

- Uspeli smo da sprečimo eksponencijalan rast epidemije, ipak nije sprečeno da ljudi oboljevaju, a najizloženiji su svakako medicinski radnici, pa smo imali dosta obolelih među njima. Nismo smeli da dopustimo ni da nam koronavirus uđe u gerontološke centre, međutim, mogli smo proći još gore – kaže Janković za „Novo jutro“. 

Kada je reč o vrtićima, podseća da će se raditi još stroža trijaža dece, a da će vaspitači sprovoditi preventivne mere. 

- Grupe će biti male, a samo zdrava deca moći će da borave u vrtiću, što je inače praksa. Vaspitači će ugrađivati preventivne mere u skladu sa aktivnostima koje se sprovode u ovim ustanovama. Verujem da ćemo rizik svesti na minimum, a rizik je tu svakako manji nego da decu čuvaju bake i deke – kaže Janković.

Govoreći o vakcini za koronavirus i tome kada će se pojaviti na tržištu, Janković kaže da ona mora proći klinička ispitivanja, čime se dokazuje njena delotvornost i bezbednost. Ovo je jako dug proces koji je nemoguće ubrzati bez poštovanja svih važećih etičkih normi i standarda.

- Ako i imamo mogućnost da ubrzamo taj proces, on se nikada ne može ubrzati preko granice da se istraživačka i lekarska etika ispoštuju bezrezervno. Zato vakcinu ne možemo dobiti tako brzo – kaže dr Janković, dodajući da nije realno da vakcina stigne pre sledeće godine.  

- Vakcine mogu da se naprave za nekoliko meseci, ali ne može se tvrditi da je potpuno delotvorna i bezbedna – kaže imunolog. 

Kada je reč o izjavi prof. dr Branimira Nestorovića da bi trebalo sve pustiti da se zarazimo koronavirusom, Janković kaže da kolektivni imunitet jeste važan, ali da cilj ne treba da nam bude da ga gradimo što brže. 

Nisam imao prilike da diskutujem sa svojim dragim učiteljem, prof. Nestorovićem, kojeg beskrajno poštujem kao jednog od naših najboljih lekara, video sam izjavu samo u formi u kojoj je preneta. Nisam stigao da ga pitam šta je mislio, ali sa onim što je preneto u medijima ne može da se složi niko. Ubrzavanje kolektivnog imuniteta značilo bi ugrožavanje života ljudi. O ovome ćemo diskutovati i tražiti optimalan put u prevenciji, ali ako me pitate da li treba da svi izađemo napolje i zarazimo se kako bismo stekli kolektivni imunitet, taj koncept smatram problematičnim i bio bi pogrešan korak – kaže Janković.

<