Kada prvi talas epidemije prođe, naš glavni zadatak je da radimo na preventivi, da se pridržavamo propisanih mera i saveta stručnjaka kako bismo izbegli drugi talas, kaže poznati epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović.

Prema njegovim rečima, dve ključne mere su nošenje zaštitne opreme u društvu i držanje distance, a u novim uslovima njima treba dodati fizičku aktivnost i boravak na svežem vazduhu

Epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović kaže da je dobro to što su parkovi kao i prostori uz reku otvoreni, jer je svež vazduh i šetnja potrebna svakome od nas, naročito posle izolacije. Takođe, dobro što se ljudi polako vraćaju svojim poslovima, ali da je neophodno da se u svakom trenutku fizički distanciramo jedini od drugih, ali i da nosimo zaštitu.

- Brojke jesu optimistične, ali ne smemo dozvoliti da nas zavaraju, da se opustimo i ponašamo kao da je sve kao pre. Još dugo neće biti isto kao kada smo živeli pre epidemije. Mere koje su ublažene samo nas polako vraćaju u stanje funkcionisanja, ali nam još uvek ne vraćaju navike i načine ponašanja. Nemojte se okupljati, budite oprezni, ako šetate na čistom vazduhu, pored reke, a sami ste, skinite masku i udahnite vazduh, jer za jačanje imunog sistema potrebna je i šetnja i fizička aktivnost, a pre svega čist vazduh. Kada vam se neko približi, vratite masku jer još neko vreme moraćemo da nosimo zaštitu, jer virus može biti aposlutno kod svakoga, objašnjava epidemiolog Tiodorović.

Frizeri, teretane, butici, kafići, restorani, vrtići, kako ćemo se i do kada ponašati u režimu opreza, još uvek niko ne može da kaže precizno, ali mere zaštite ne smeju izostati ni sa jedne strane. Virusonoša može biti bilo koji čovek, prodavačica, konobar, radnik u teretani, korisnik teretane, dakle, bilo ko.

- Teretana, recimo, posebna je priča. To je zatvoren prostor, tu se posebno mora voditi računa i o dezinfekciji i o ponašanju korisnika i osoblja. Zna se koliko ljudi može da bude prisutno, koliki razmak postojati između njih, i svakako moramo biti svesni da osoba koja vežba da se ona ujedno i znoji, možda kija, ili kašlje, dakle oprez je neophodnan na svim nivoima, zato maska koliko god bilo nezgodno, ona je neophodna. U kafićima mora postojati distanca, nemojte sedeti u društvu bez maske jer ne možete ni da zamislite koliko je važno da svaki čovek koji se nalazi u nečijoj blizini nosi masku. O tome pričamo nedeljama unazad i to s razlogom, čovek može da nosi virus a da ne zna, a ako nosi masku i on, i onaj pored njega, sprečava se širenje virusa, objašnjava dr Tiodorović za "Blic".

U prevozu, na ulici, svugde gde postoji frekvencija ljudi neophodno je nositi masku i rukavice, kod sebe poželjno je uvek imati sredstvo za dezinfekciju ruku, i nikako ne dodirivati, oči, usta, ili unositi hranu ukoliko prethodno niste oprali ruke.

- Rukavice imaju ulogu ako cirkulišete sa ljudima, ili razmenjujete predmete sa više ljudi, ali one su tu i da nas podsete da se slučajno ne dodirnete po ustima ili očima. Nemojte se rukovati i ne dodirujte lice, često dezinfikujte ruke, i naravno, perite ih pre svakog uzimanja obroka ili ako imate bilo kakvu potrebu da dodirujete lice. Recimo, ja 30 puta dnevno operem ruke i verujem da nas je korona dosta promenila u tom smisilu, i u smislu higijene i ponašanja i svega - objašnjava Tiodorović.

Zašto je opasan nastavak epidemije

Kada su epidemije u pitanju, u svakoj, ne samo kada je u pitanju Covid-19, opasnost preti što ona može imati samo nastavke. To u praksi znači da ako se dogodi da sami ne podignemo nivo koncentracije i opreznosti, može se dogoditi da broj zaraženih počne da raste.

- Imamo za primer Singapur, kao i zemlje koje su objavile da su završile sa epidemijom, pa su se suočile sa situacijom da im se virus ponovo pojavio, odnosno da su imali nastavak epidemije. Mere se postepeno ukidaju, polako se vraćamo u stanje funkcionisanja, ali budite oprezni i pre svega svesni opasnosti koja vreba. Na vakcini se radi, ali pitanje je kada će biti spremna za široku upotrebu. Sada je potrebno da budemo strpljivi, oprezni i svesni da taj virus može biti svugde oko nas. Ljudi treba da shvate da mere nisu atak ni na koga, već isključivo služe da nas zaštite od nevidljivog protivnika, o kome još uvek ne znamo sve, zaključuje epidemiolog Tiodorović za "Blic".

Janković: Epidemije sklone oscilacijama

Imunolog dr Srđa Janković kaže da se epidemije, kao ni požari, ne šire linearno, te da je dobro dok je broj zaraženih ispod pet odsto.

- Uvek su moguće oscilacije. Ti parametri pokazuju da stvari mogu da krenu i dobro i loše. Zbog toga apelujem da se građani pridržavaju mera koje su na snazi. Vanredno stanje je bilo sredstvo da se postigne cilj, a to je suzbijanje epidemije i spasavanje života. Suština je da moramo da shvatimo da opasnost postoji, da ona nije prošla. Svaki put kada se razbukti, životi su u opasnosti - izjavio je, između ostalog, dr Janković i dodao da će se pojam normalnog života menjati.

Kolektivni imunitet do drugog talasa

Za kolektivni imunitet potrebno da 60-70 odsto ljudi stekne antitela. Kako epidemiolozi objašnjavaju, određeni broj ljudi se izbori sa Covidom-19, a da ne oseti nikakve simptome, s tim što, misleći da je zdrav, usput zarazi i one ljude sa kojima je u kontaktu. Prema rečima stručnjaka, broj evidentiranih ljudi kod kojh je potvrđena infekcija množi se sa brojim 10, što prema toj računici znači da više od 80.000 ljudi već ima stečena antitela.

- Mišljenja sam da je moguće da steknemo kolektivni imunitet za taj drugi talas koji je moguće da će doći. Ako se budemo pridržavali propisanih mera, budemo oprezni, moguće je da do toga i ne dođe. U svakom slučaju, drugi talas ne može biti jak kao ovaj, takve su procene - izjavio je Tiodorović.

<