“U skladu sa merama koje smo preduzeli, iz dana u dan smo posmatrali kako se to kreće. Svaki virus i epidemija je priča za sebe. Mi možemo da vršimo predviđanja, ali ovo je nepoznati virus I tek na osnovu protoka vremena možemo da vidimo kako se menja i da menjamo i preventivne mere”, rekla je Tepavčević.

Kako kaže, izračunavanje indikatora slediće u postepidemijskom periodu.

“Uspeli smo da nemamo nagli rast, kao i da nije došlo do prevelikog opterećenja zdravstvenog sistema. Sada smo već ušli u 8 nedelju, i epidemija ovakvog tipa čak i da se ništa ne radi ima svoj tok I ne može da traje zauvek. Ali da nisu mere uvedene, broj žrtava bi bio nemerljivo veći, bio bi višestruko veći”, rekla je Tepavčević.

Kako kaže, ne treba porediti broj obolelih i žrtava sa drugim zemljama, sem sa ciljem da budemo što bolji.

“Kada su u pitanju pokazatelji epidemije, treba sačekati da se ovo završi, jer postoje indikatori kako se to procenjuje i videćete imaćemo na šta da budemo ponosni. Došli smo u onu poziciju kada možemo preko 5000 ljudi dnevno da testiramo, samim tim otkrićemo više osoba sa asimptomatskim formama bolesti”, rekla je Tepavčević.

Prema njenim rečima, čim se više osoba otkriva, otkriva se i više osoba sa kojima su bili u kontaktu.

“Procena pozitivnosti je manji od 6 posto poslednjih dana. Ali najbolji indirektni pokazatelj je da imamo manji broj pregleda u infektivnim klinikama, manji broj osoba koji se javljaju a koji zahtevaju uzimanje brisa”, rekla je Tepavčević.

Dodaje da čak i oni koji su se javili na Infektivnu, manjem broju je uzet bris, i kako kaže to su sve indirektni pokazatelji koji pokazuju da virus slabi jer pokazuje sve manje teške forme bolesti.

“Ovo su sve indirektne procene na osnovu stanja na terenu koje zatičemo. Virus pasažom kroz populaciju popušta i slabi. Sposobnost mutacije postoji, ali virusolozi su isticali da to nije više u tolikom stepenu. Ima pokazatelja da je ovaj koji se pojavio kod nas, isti kao onaj u Italiji, a 15 posto je kako kažu izmenjen od onog u Vuhanu”, rekla je Tepavčević, dodavši da se još uvek ne zna kakv je kolektivni imunitet.

Kako kaže, radiće se studija ispitivanja koji je procenat populacije imun na ovaj virus.

Komentarišući gerontološke centre doktorka je rekla da je na početku uspevalo da se sačuvaju, ali I dodaje da je kasnije očigledno popustila pažnja.

“Više od 30 ustanova socijalne zaštite imaju obolele od koronavirusa. U jednom momentu je oko 200 ljudi, zbog pozitivnog testa prebačeno u KC Niš. Njih 6 je zahtevalo hospitalizaciju, ali smo ih preventivno zbog nepredvidivog toka bolesti, odmah poslali u bolnicu”, rekla je Tepavčević.

Ističe da je u jednom momentu taj region odudarao u drugih u zemlji, ali tamo ima i najviše ustanova ovog tipa.

Dodaje da je bilo zadovoljstvo raditi u timu, koji je efikasni reagovao i u nekoliko sati već su mogli da se vide rezultati.

“Od 7 smrtnih slučajeva juče njih 4 je iz niškog gerontološkog centra. i ukoliko se dopusti ulazak virusa, svuda može biti slično”, rekla je Tepavčević.

Kako kaže, imamo dobre indirektne pokazatelje, ali dodaje da je virus i dalje u cirkulaciji.

“Život mora da se nastavlja i moraćemo da naučimo da živimo sa ovim virusom. Mere su iste kao i u svim respiratornim bolestima. Ovo vreme generalno smanjuje mogućnost svih respiratornih infekcija. Postoje i dokazi da istraživanja pokazuju da kada je toplo vreme da virusi koji se prenose kapljično brže padnu na tlo. Slede nam meseci kada je manja verovatnoća oboljenja sličnih gripu, ali ne treba da zaboravimo na koronu, jer je to sasvim izvesno”, rekla je Kisić Tepavčević.

LEČENJE KRVNOM PLAZMIM

Doktorka kaže da se potencijalni davaoci javljaju i da se nada da ćemo tek u narednom periodu da vidimo kako će delovati.

"Biće i na tom polju stvari na koje ćemo moći da se ponosimo", rekla je Kisić Tepavčević.

Kako kaže, ako nešto može da bude dobro od ove epidemije jeste upravo jačanje laboratorijskih kapacitetima.

"Idemo u susret groznici zapadnog Nila. Vidimo da svoju sezonu imaju različite bolesti. Naše infektivne klinike nikada nisu besposlene", rekla je Kisić Tepavčević.

Kako kaže, pokazalo se da itekako moramo da negujemo preventivne grane medicije, koje ističe, nikada nisu bile popularne, ali i dodaje da su ipak neophodne.

"Svi smo zajedno sada došli do toga koliko je značajna prevencija, i sada živimo u svetu gde mislimo da nam je sve dostopno, ali vidimo da kada se pojavi novi virus i dalje smo podjednako osetljivi kao i ljudi pre više vekova. Virus se ponaša isto, ali i ljudi", rekla je Kisić Tepavčević..

Ističe da živimo u savremenom svetu gde su mediji jako bitni i uz pomoć njih znamo šta se dešava i u drugim delovima sveta.

"Svako će morati da bude odgovoran i bez obzira što se otvaraju i biće dostupne mnoge stvari, da smanjimo ipak sve kontakte i da radimo samo stvari koje su neophodne", rekla je Kisić Tepavčević.

<