Pokret Dosta je bilo ne postoji. Kada odete na Agenciju za privredne registre i vidite, postoji samo Udruženje građana Dosta je bilo-Restart, čiji sam ja član i čijeg je Saša Radulović predsednik. Pokret Dosta je bilo je jedna izmišljotina Radulovića. Nikome na političkoj sceni Srbije nije pošlo za rukom da se predstavlja kao predsednik nečega što ne postoji. To je samo Saši Raduloviću pošlo za rukom, rekao je Branko Klanšček, funkcioner Udruženja građana Dosta je bilo – Restart, na početku razgovora za portal Pink.rs.
-Postoji samo Udruženje građana, ali ono nema pravo da izlazi na izbore. Zbog toga su za izbore na lokalu i parlamentarne formirane grupe građana Dosta je bilo. Dešava se to da zbog autoritarizma, jedne autokratije, jednog despotskog odnosa prema članovima, uglednim članovima koji su politički i profesionalno ostvareni, da se Radulović prema njima odnosi najniže. Dovoljno vam je to što je akademik Teodorović rekao: „Nisam hteo da budem Radulovićev fikus“. On ima jedan diktatorski stav prema svima i ljudima je više preko glave. Ja sam o tome govorio još pre godinu dana, međutim ljudi su trpeli zbog nekih viših ciljeva. Međutim, sad je to puklo i sada je potpuno kraj. Dosta je bilo - se raspada. Napustila su ga tri poslanika i to je nekako najviše bilo u žiži javnosti. Napuštaju ga odbornici širom Srbije.
Ko je sve od članova, sem akademika Teodorovića, izašao iz Dosta je bilo?
-Napustili su ga predsednik programskog saveta Vladimir Gajić, predsednik pravnog tima Toni Čabraja. Napuštaju ga odbornici širom Srbije i Beograda. U Beogradu na Vračaru su ga napustla četiri odbornika, na Starom gradu tri odbornika, na Savskom vencu tri ili četiri odbornika, na Voždovcu tri odbornika... Znači to nije samo jedan slučaj. I na žalost Dosta je bilo, od jedne velike šanse, koju smatram da je imao, pretvorio se u jednu propuštenu šansu. I moj zadatak koji sam ja sebi dao jeste da pokušam da smenimo Radulovića.
Da li je pokrenuta neka inicijativa u tom pravcu?
-Pokrenuli smo inicijaticu unutar organizacije za smenu Saše Radulovića. Evo sad pokušavamo da ga smenimo da bi spasili organizaciju koja ima odlične principe, koja je bazirana na nekim životnim interesima građana, na nekim dobrim principima, slobodama... Međutim, sve to zašta se zalaže pokret je mrtvo slovo na papiru. Radulović je negacija svih tih vrednosti za koje se pokret deklarativno zalaže.
Zbog čega Radulović, ukoliko neko istupi protiv njega, kaže vi više niste član?
-To on mora da vam kaže. Ono što ja mogu da vam kažem jeste da postoji Statut i u jednom članu tog Statuta piše kako se isključuju članovi: „Članove po Statutu isključuje Skupština“. Ne može predsednik da vas isključi.
Da li je zasedala Skupština Dosta je bilo?
-Skupština nikada nije zasedala i ona me nije izbacila. To što Saša Radulović zamišlja da ukoliko vas izbriše sa Fejsbuk grupe da niste više član, ja ne znam šta da kažem o tome. Mene jedino Skupština može da izbaci. Mi smo Upravnom sudu, upravo zbog takvog ponašanja, podneli zahtev da reaguje. Sednice Skupština se ne održavaju. I to je procedura prilikom izbacivanja nekog člana kojem se daje mogućnost da se izjasni pred Skupštinom o razlozima za koje ga tereti Upravni odbor. Tek posle toga Skupština glasa.
A da li ste vi tražili sazivanje Skupštine zbog vašeg pitanja?
-Skupština mora po Zakonu o udruženjima građana da se saziva najmanje jednom godišnje. Skupština, evo ima godinu i po dana od kada je poslednja Skupština održana. Radulović inače nije predsednik Dosta je bilo, jer Skupština nije održana. On je to izmislio i samostalni je predsednik. Radulović je dao saopštenje da ga je Skupština Dosta je bilo proglasila za predsednika. Skupština nije održana da bi mogla da ga izglasa. On je sakupio nekih tridesetak ljudi i rekao ovo je Skupština i proglasili su me za predsednika. Radulović je samostalni kandidat za predsednika Srbije i nije kandidat Dosta je bilo.
Foto: Pink.rs
Radulović je krenuo u osnivanje stranke Dosta je bilo. Ukoliko bude proglasio stranku, on vuče sva prava sa sobom?
-On nije osnovao stranku zato što je problem sa statutom stranke. To se krije od javnosti. Ne znam da li je Hitler imao takav statut. On je potpuno diktatorski statut. U njemu stoji jedan član koji kaže, a odnosi se na telo Odbor osnivača - Odbor osnivača sačinjava 10 ljudi, među kojima je i on. I kaže da taj Odbor osnivača ima pravo veta na sve odluke svih organa strake i njihovih teritorijalnih odbora.
Šta to znači?
-To znači da tih 10 članova ima pravo da proglasi nevažećim sve odluke Skupštine, kao najvišeg organa, Glavnog odbora, Nadzornog odbora... Radulović je zamislio da vlada sa 10 ljudi, njegovih poslušnika. Kad sve to vidite, možete da zaključite da je on jedan diktator.
Da li bi se ljudi koji su napustili Dosta je bilo vratili ukoliko bi Saša Radulović bio smenjen?
-Znate, to je problem sa ljudima. Ljudi kada vide kakvo je stanje, okrenu se i odu. Neće da se bore. Moraju da shvate da je ta organizacija njihova koliko i njegova.
A da li ste se vi sreli sa Radulovićem?
-On izbegava susret sa mnom. Podneo sam, sa još četiri bivša člana, krivičnu prijavu protiv njega za dela koja je učinio. On ni na ta ročišta ne dolazi. Toliko o njegovim institucijama sistema. Zabranio je svim članovima da budu prijatelji sa mnom. Čak je i tražio od članova da mene izbrišu iz Fejsbuk prijatelja. Eto do koje mere to ide. A sa njim sam se video samo jednom, kada je bila neka akcija na Kalenić pijaci. Namerno sam došao. Rekao sam mu: „Dobar dan gospodine Raduloviću, kada ćete vratiti sedam otetih mandata na Vračaru“. To sam mu rekao tiho u nekom ličnom razgovoru, a on se okrenuo prema novinarima i rekao: „Ovo je najgori lažov Vračara. Sa SNS-om je dogovorio da ga postave za direktora Božidarca“. Pogledajte na šta je on sve spreman. Nisam član SNS-a niti ih poznajem. Znam neke koji se pojavljuju, koje su javne ličnosti. Ali pazite to, on je to u trenutku izmislio da sam ja direktor Božidarca. To je ta Gebelsovska politika. Zbog toga sam ga tužio. Morate da imate bolestan um da u trenutku tako nešto možete da izmislite i plasirate medijima. I naravno, N1 je ceo dan vrteo da sam ja direktor Božidarca. A u Božidarac sam ušao tri puta u životu na neke svečanosti.
Da li ga članovi po Srbiji podržavaju?
-On je podršku izgubio. Sada mu je učinjena usluga što nisu raspisani parlamentarni izbori. On ne bi prešao cenzus. Radulović u Srbiji, van Beograda, ne postoji. Odgovorno vam tvrdim. Svi su mu se odbori raspali. Radulović će postojati još zahvaljući tim poslanicima u Skupštini Srbije. Dosta je bilo ima šansu, ali sa Sašom Radulovićem, to je ravno suicidu.
Da li kampanja koju ima kao kandidat za predsednika Srbije može da ga spase?
-Ne može da ga sačuva. On se posvađao sa kompletnom opozicijom. Zamislio je da bude vođa opozicije. Priča i poredi sada ove izbore sa izborima koji su prethodili 5. oktobru. On ima običaj da kaže te 5. oktobarske propale dosovske stranke. Šta? Pa čoveče gde si ti bio pre 5. oktobra 2000. godine?
Gde je bio?
-U sunčanoj Kaliforniji je živeo i uživao. Prema njegovim izjavama, a ne prema mojim. U Nedeljniku je izjavio da je zarađivao 250.000 dolara godišnje. Ono što niko ne zna jeste da Saša Radulović nikada nije živeo u Srbiji do 2005. godine. Rođen je u Bihaću, školovao se u Sarajevu. 1990. odlazi u Nemačku, iz Nemačke u Kanadu, iz Kanade za Ameriku. Prvi put u Srbiju dolazi 2005. Zamislite baš te 2005. godine kada mu je IRS – Američka poreska služba stavila založno pravo na čitavu imovinu u vrednosti od 1.069.720,25 dolara. Tada počinje da bude stečajni upravnik u nekim šećeranama i propalim preduzećima.
