Ovo je veliki pad broja mrtvih od prethodnih dana, posebno u poređenju sa sredom kada je umrlo više od stotinu ljudi. Od srijede do petka, u Švedskoj je svakog dana umrlo više od 90 ljudi. Pored toga, u Švedskoj se beleži veliko smanjenje broja novih slučajeva. U nedelju je prijavljeno 466 novih slučajeva, dok danas postoje 332 nova slučaja. U odnosu na nekoliko dana ranije, ovo je skoro dvostruko. Podsjetimo, više od 720 novih slučajeva prijavljeno je u četvrtak i petak.

Do danas je u Švedskoj prijavljeno 10.151 slučajeva, a 887 ljudi je umrlo. Švedska ne odustaje od blažih mera Podsetimo, za razliku od većeg dela Evrope, Švedska nije uvela strogu karantinu, nije zatvorila škole, kafiće, restorane i barove. Ljudima nije zabranjeno da izlaze, ali preporučuje se da se samoizoliraju čim primete najmanje simptome koronavirusa. Okupljanje više od 50 ljudi je zabranjeno. Najugroženijim starosnim grupama, ili ljudima starijim od 70 godina, savetuje se da ne napuštaju svoje domove i da umanjuju socijalni kontakt. Ostatak stanovništva se slobodno kreće, a Šveđani se nadaju da će mlađa i jača populacija razviti imunitet i tako prevazići krizu.

Dva dana nakon što je Španija 14. marta proglasila karantin, Švedska je savetovala svojim građanima da se peru ruke i ostanu kod kuće ako su bolesni. Deset dana kasnije građanima je savetovano da ne stvaraju gužve u kafićima i restoranima, ali su i dalje otvoreni. "Zatvaranje škola bio bi veliki udarac zdravstvenom sistemu jer mnogi njegovi zaposleni ne bi mogli doći na posao, ali bi morali ostati kod kuće sa svojom decom. Deca bi takođe patila jer ne bi mogla ići u školu, a to nije ono što želimo", rekao je švedski epidemiolog Anders Tegnell.

Dopisnik CNN-a iz Stokholma rekao je da je na ulicama i u podzemnoj železnici daleko manje ljudi i da je očigledno da se građani pridržavaju uputstava, ali i da se svest javnosti uvelike razlikuje. Dok neki ne žele ni da poljube svoje najmilije, drugi organizuju uskršnje ručkove i zabave. Ali postoje oni koji se uopšte ne slažu sa švedskom taktikom. Neimenovani član vlade rekao je da vlada nije uspela u zaštiti starijih, o čemu se najviše razgovaralo. Posete domovima penzionera i starijih osoba ukinute su tek 1. aprila, a sada počinju širiti zarazu koji će biti teško obuzdati. Niti je zadovoljna VHO, koja poziva Švedsku na mnogo strože mere i bolju pripremu za ogroman porast broja zaraženih, koji smatra neizbježnim.

"Trenutno niko na svetu nema tačne smernice o tome kako se boriti protiv ove bolesti. Švedska strategija ne kaže da je virus slab i da ga potcenjujemo - naprotiv - svesni smo situacije, ali nema dokaza da će stroga karantena koju je, recimo, vaša Hrvatska imati bolji od našeg modela. Tek nakon šest meseci moći ćemo povući crtu i reći čiji je pristup bolji ", rekao je za Slobodnu Dalmaciju švedski neurolog i anesteziolog Klaes Hultling. Kaže da su Šveđani mentalitet različiti od ljudi Mediterana i da su Šveđani, kada im je rečeno da ne treba nešto da rade, postupali u skladu s tim bez strogih zabrana.

"Ne možete uništiti celu ekonomiju, zatvoriti sve kod kuće i niste sigurni kako će ta mera zaista uticati na epidemiju. Mera totalne blokade, sigurno, može uništiti ekonomiju i živote građana i pogoditi nas gore od virusa. Totalni karantin, vidimo u Na primer, u nekim zemljama to deluje, ali pod koju cenu i do kada treba održavati takvu taktiku? Naša strategija je da smanjimo kontakt, posebno starije osobe i one koji imaju hronične bolesti. Svi zaraženi ljudi i svi njihovi kontakti se love, sistem je uspostavljen tako da zaista izoluje porodice i prijatelje zaraženih, a ne celokupnu zemlju. Ovo za sada deluje jer Šveđani neće, ako su u izolaciji, izaći napolje i ugroziti druge ", kaže lekar. Dodaje da model koji koristi Švedska možda neće uspeti u drugim zemljama.

<