Braća Marko i Miloš Simić sa svojim kolegama su u prvim borbenim redovima u KBC „Dragiša Mišović“. Kažu da je epidemija koronavirusa za njih definitivno vatreno kršenje, budući da su na samom početku radnog veka. Simići veruju da će ova kriza za njih biti velika škola, kako na profesionalnom, tako i na ličnom planu.

Lekari, medicinske sestre i tehničari jedva da se raspoznaju ovih dana – svi identični pod skafanderima u borbi protiv virusa korona. 

Marko i Miloš s druge strane, isti su i bez zaštitne opreme. Ovi 24-godišnji blizanci su na prvoj liniji odbrane. 

- Dolazimo 15 do 20 minuta pre početka smene, kako bismo obukli svu opremu. Teško je disati ispod maski, a u skafanderima je vrućina, zato nam je mnogo lakše kada posle smene skinemo sve što imamo na sebi – kažu braća za Pink.

Za svoj poziv su se spremali predano, ali nisu očekivali da ih već na samom početku čeka ovako veliki izazov kao što je epidemija. 

- Ovo je za nas vatreno krštenje, ali samim tim stvorićemo dobar osnov i podlogu za dalji napredak. Šok je i za nas, i za iskusnije kolege. Svi se prvi put susreću sa nevidljivim neprijateljem, i za borbu protiv njega moramo da smo pažljivi. Moramo da štitimo sebe, ali i pacijente, pa mje to u neku ruku dvostruka odgovornost – kažu blizanci. 

Ne kriju da su umorni, ali kako kažu, odustajanje nije opcija. Dobrim humorom hrabre jedan drugog i svoje kolege, a dodatni vetar u leđa pruža im podrška porodice i prijatelja. Trude se da, pored adekvatne zdravstvene nege, pacijentima uliju i dozu optimizma, sigurnosti i podrške u trenucima straha. 

- Trudimo se da se šalimo sa pacijentima, da im objasnimo da je procenat izlečenja veliki i da ne treba puno da se brinu. Oni na našim licima traže pomoć i podršku, a ako smo i mi sumorni, ne možemo ni njima puno pomoći. Šala je lek koji je delotvoran, možda delotvorniji od svih koje dajemo – ocenjuju oni. 

Ovih dana, inače, rade punom parom, a na posao u KBC „Dragiša Mišović“ na Dedinju dolaze svaki dan iz Smedereva. Braća Simić završila su najpre Srednju medicinsku školu, a potom i Visoku medicinsku školu strukovnih studija u Ćupriji.

Ističu da svoju budućnost žele da grade u svojoj zemlji.

- Imali smo želju da ostanemo ovde jer je ovo naša zemlja. Želimo da pomognemo svom narodu. 

<