Ovo će vam staviti osmeh na lice.
U vreme kada se Srbija i ceo svet bore sa opakim neprijateljem, svima nam je potrebno da pročitamo, vidimo, čujemo nešto što će nam staviti osmeh na lice i skrenuti misli. Priča o dva šteneta iz Beograda će učiniti baš to.
Ova priča počinje u prestoničkom naselju Kotež, gde su Eliot i Astor razdvojeni na rođenju. Ova dva šteneta ostavio je neko u kutiji, sa jednom krpom preko njih, na strašnoj hladnoći kada su bili stari nešto više od nedelju dana. Jedan dečak ih je spazio, uslikao i poslao fotografiju svojoj mami, ali dok je ona došla do njih, štenaca više nije bilo. Saznala je da je jedan otišao kod mame od sinovljeve drugarice, dok je drugi završio kod nepoznatih ljudi u obližnjoj kafani. Astor je na kraju završio u drugom domu, gde je odnegovan, da bi zatim otišao u Ivin zagrljaj, gde i sada uživa. S druge strane, Eliota nisu želeli ljudi koji su ga uzeli, pa su ga samo par sati kasnije vratili u kutiju iz koje je uzet. Nakon cele noći provedene na hladnoći, sreća ga je pogledala. Mladić, koji je krenuo u jutarnju nabavku, čuo je Eliota kako cvili i bez imalo razmišljanja rešio da mu pruži dom.
- Eliota sam našao ispod stepeništa svoje zgrade u Kotežu. Tresao se i cvileo, sa njuškom zabijenom u ćošak kutije. U kutiji sa njim bila je samo tanka tkanina koja nije mogla da ga zagreje. Video sam da još nije progledao i da je promrzao, verovatno je nekoliko sati bio sam u kutiji, možda i tokom noći, jer sam ga našao ujutru. Posle kratkog premišljanja uneli smo ga u stan, umotali u šal i upalili kalorifer da ga greje. Željan toplote, drhteći, izvukao se iz šala i doteturao do kalorifera, i dalje žmureći, što znači da su ga ostavili kad još nije ni progledao. Kupio sam flašicu, cuclu i mleko i hranio ga na svakih sat vremena kada bi se izvukao iz šala. Zadnje noge su mu još bile slabe, a tek uveče je prvi put malo otvorio oči. Bukvalno je tog dana progledao. Celu noć sam se trzao kako bih video da li diše, kako bih ga čuo, jer sam se plašio da će te večeri da umre, pošto je bio baš slab. Kada sam ujutru video da se tetura i otima za cuclu, odahnuo sam – za jedan domaći portal priča dečko iz Koteža koji je spasio Eliota i kod kog je on bio naredne tri nedelje.
Kako je on već imao mačora i mali stan, planirao je da udomi Eliota i dom mu je našao već drugog dana – njegov najbolji prijatelj odlučio je da postane Eliotov vlasnik.
Veterinar je bio oduševljen Eliotovim napretkom, a po njegovoj proceni, reč je o mešancu retrivera ili labradora, što znači da bi mogao biti veliki pas.
Neposredno pre nego što će u Srbiji proglasiti vanredno stanje kako bi se sprečilo širenje opakog virusa COVID-19, Eliot se uselio kod Nemanje, kako bi jedan drugom bili podrška i društvo u samoizolaciji. Njih dvojica se i dalje upoznaju i uče jedan od drugog i jedan drugog, a sve to Nemanja objavljuje na Instagram nalogu koji je otvorio za svog psa. I ispalo je da je baš taj Instagram nalog bio sudbinski potez.
Nemanji se pre nekoliko dana na pomenutoj društvenoj mreži javila Iva, koja je usvojila Astora, a kroz razgovor i razmenu informacija i fotografija, zaključili su da su njih dvoje usvojili braću.
Fotografija koju je uslikao dečak koji ih je našao bila je poslednji dokaz - Eliot i Astor su braća.
Iva i Nemanja su se dogovorili da će, po okončanju vanrednog stanja, braću spojiti i odvesti u zajedničku šetnju. Do tada, njih dvojica će biti podrška svojim vlasnicima, a pored toga zabaviti mnogo ljudi koji prate njihove Instagram naloge, gde svakodnevno pokazuju kako se zabavljaju.
Autor: N.V.
