"U Srbiji je zabeležen prvi slučaj oboljevanja od korona virusa. Reč je o muškarcu starom 43 godine koji je u više navrata boravio u Budimpešti kod sestre", ovako je 6. marta 2020. godine na konferenciji za medije govorio ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Danas je tačno mesec dana od tada, a u Srbiji imamo zabeleženih 1.908 slučajeva zaraze, dok je 51 osoba preminula. Život naših građana se za to vreme promenio gotovo u potpunosti. Evo šta se sve događalo.

Dugo je Srbija odolevala i bila među poslednjima u kojoj se novi opasni virus pojavio. "Steže se obruč", pisali su domaći mediji, a onda se 6. marta dolazak virusa i nama, potpuno očekivano desio.

6. mart: "Pojavio se prvi slučaj"

- Prvi slučaj virusa je nova, ali očekivana situacija. U ovoj novoj situaciji daleko će više biti angažovane epidemiološke službe koje će detaljno analizirati ljudi koji su bili u kontaktu sa obolelim i oni će biti ili pod nadzorom ili u karantinu - istakao je na toj konferenciji epidemiolog Predrag Kon.

Muškarac se, prema rečima ministra, ponašao odgovorno, pa kada je dobio simptome odmah se samoizolovao. Lončar je tom prilikom rekao i da nema razloga za paniku, te da je bilo pitanje sata kada će se epidemija pojaviti kod nas.

I pojavila se.Tri dana kasnije otkriven je drugi slučaj kod jednog kineskog državljanina koji živi u Beogradu. Ubrzo je stigla vest da su zaražene i dve devojke koje su bile u kontaktu sa ženom koja je došla iz švajcarskog Lugana u Niš. To će se ispostaviti kao važan momenat za razvoj zaraze u ovom gradu.

Broj zaraženih se onda kretao do 15 u danu - 8 novozaraženih 10. marta, po šest novih slučajeva sledeća dva dana, 13. marta 11 novoobolelih...

10. mart: Zatvorene granice, polemika oko škola

Sa brojem obolelih struka i vlast nisu sedeli skrštenih ruku već su tražili način da se zaraza suzbije ili kako je to tada vrlo često pričano u javnosti da se kriva "spljošti" i da se epidemija produži. Mere Vlade kroz savetovanje sa strukom bile su prvenstveno usmerene na "socijalno distanciranje".

Stizale su vesti iz drugih zemalja: Italija je bila u problemu, postala je žarište epidemije, velik broj ljudi je umirao i obolevao na dnevnom nivou, Švajcarska je već brojala veliki broj zaraženih. U to vreme se nekako "progurala" i Španija, i kao da su te vesti sa svim svojim lošim karakteristikama donekle uticale da se i mi uozbiljimo i gledajući njihov primer delujemo unapred.

Kako se navodi u tom saopštenju nakon sednice Vlade, uvedena je i preporuka za striktno poštovanje zabrane putovanja zaposlenih u sistemu zdravstvene i socijalne zaštite u Republici Srbiji u zemlje sa intenzivnom transmisijom COVID-19 kao i žarištima epidemije.

- Ovu situaciju je naše zdravstvo spremno dočekalo, preduzimajući sve neophodne mere kako bi broj zaraženih bio što manji. Zahvaljujući pravovremenoj i odgovornoj reakciji našeg zdravstvenog sistema broj obolelih od koronavirusa u Srbiji je četiri - naveli su tada.

Ipak, u javnosti se već tada krenulo sa raspravama oko toga da li je potrebno zatvoriti škole i decu poslati kućama. Stručnjaci su rekli da "nije trenutak za to", uprkos tome što je i sama premijerka bila za zatvaranje. Struka je dala pet valjanih razloga za donošenje takve odluke, a najvažniji razlog je svakako to što deca manje obolevaju, dok sa druge strane epidemiolozi su se pitali: "Ako sada ispucamo tu odluku, šta ćemo posle?".

Kasnije je to i epidemiolog Predrag Kon detaljnije pojasnio - škole treba zatvoriti, ali ne na dve već na minimum šest nedelja, sve drugo bi bilo kontraproduktivno.

- Ako se sada zatvore škole na dve nedelje, otvaraju se onda kada je maksimum epidemije. I mora sada već da se zna: ja nisam protiv da se škole zatvore na šest nedelja, ali da se vrlo jasno zna da je to to - rekao je tada Kon.

15 mart: Vanredno stanje, dan koji je promenio Srbiju

- Obaveštavam vas da smo doneli odluku o proglašenju vanrednog stanja na teritoriji cele Republike Srbije. Srbija je danas u ratu protiv nevidljivog protivnika kojeg naša zemlja mora da pobedi - izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Palati Srbije 15. marta.

To je mera koja je umnogome promenila dosadašnji život građana Srbije jer je sa spobom povukla veliki broj poteza u sprečavanju kontakata među ljudima. Prethodno je Vlada Srbije ograničila cene osnovnih životnih namirnica, zaštitne opreme i dezinfekcionih sredstava i zabranila okupljanja u zatvorenom za više od 50 ljudi - umesto prvobitnog ograničenja na 100.

Te večeri su uvedene nove mere.

Granice Srbije biće zatvorene za sve, sem za državljane, diplomate i strance koji imaju boravišnu dozvolu. Oni koji ulaze u Srbiju, moraće da budu u samoizolaciji 14 dana, a oni koji dolaze iz ugroženih područja, u izolaciji će biti 28 dana.Predsednik Srbije je rekao da će policija nadzirati osobe u izolaciji, kao i da će vojska čuvati bolnice u kojima se nalaze oboleli od korona virusa.

- Ko prekrši izolaciju, dobiće do tri godine zatvora - rekao je Vučić.

Najvažnija odluka iz ugla javnosti bila je ta da su škole od tog dana i zvanično zatvorene kao i vrtići i fakulteti. Život roditelja se umnogome promenio, jer je nastava krenula da se odvija preko RTS kanala, nastavnici su iza katedri krenuli da predaju ispred kamera, a roditelji su morali da se organizuju i budu uz svoju decu, te da im pomažu u novom procesu učenja.

Tada je data i jedna preporuka: Predsednik je pozvao penzionere i starije od 65 godina da ne napuštaju domove i rekao da može biti uvedena i obavezujuća odluka kojom će ljudima biti naloženo da ne izlaze iz „kuća i dvorišta.

17. mart: Policijski čas

Malo nakon uvođenja vanrednog stanja, uveden je i policijski čas u Srbiji; on je u početku bio nešto blaži - niko nije mogao da napušta svoje domove od 20 sati uveče do 5 ujutru. Tada je uvedena jedna, ovaj put obavezujuća mera - penzioneri nisu smeli da napuštaju više svoje domove, za njih je važio policijski čas 24 sata dnevno.

To je pokrenulo niz humanih ljudi i pokazalo da solidarnost ipak postoji u Srbiji. Veliki broj volontera se javio kako bi se što pre organizovalo da penzioneri dobiju ono što im je najneophodnije, a sve sa jednim ciljem - da oni ostanu u svojim kućama.

Uz ovo usvojena je još jedna mera - penzioneri su mogli u kupovinu od 4 do 7 sati ujutru samo nedeljom kada je veliki broj prodavnica obezbeđen da prima samo njih. Na taj način se sprečavala mogućnost da dolaze u kontakt sa ostalima, a svaki kontakt sa zaraženima za ovu grupu ljudi mogao bi biti fatalan.Za nas ostale, zabrana se vrlo brzo proširila. Stizale su fotografije iz parkova, sa šetališta, sa ulica i trgova - veliki broj ljudi je koristio lepo vreme za uživanje, a ne za pridržavanje mera. Policijski čas je ubrzo skraćen, pa su svi ispod 65 mogli da obave sve neophodne poslove do 17 sati popodne, a posle 5 sati ujutru.

20. marta: 30 obolelih u jednom danu

Broj zaraženih u našoj zemlji je rastao, prvo polako, pa onda i nešto brže, 20. marta je dan kada je brojka novozaraženih prešla 30 u jednom danu. Epidemiolozi i ostala stručna javnost su upozoravali na sve što se dešava i šta može da se desi.

Istog, 20. marta stigla je i prva tužna vest - preminuo je prvi pacijent od posledica koronavirusa u našoj zemlji. Bio je to muškarac od 59 godina iz Kikinde, jednom od žarišta epidemije u tom trenutku koji je imao komorbiditete, što će se ispostaviti kao ključan faktor rizika i za sve ostale preminule do današnjeg dana, mesec dana kasnije.

- Muškarac je dobio korona virus od čoveka čiji sin je bio u Milanu. Taj čovek se u ovom trenutku bori za život. U ime Vlade i predsednika Srbije Aleksandra Vučića želim porodici i najbližima da izrazim saučesće - rekla je premijera Ana Brnabić tada.

Tada je bilo već 135 potvrđenih slučajeva korona virusa u Srbiji. Brnabić je rekla tada da je osam zaraženih korona virusom u Srbiji u teškom stanju i lekari se bore za njihov život.

21. mart: Dolazak Kineza i novi planovi

Pomoć Srbiji je bila potrebna, mala zemlja se dobro nosila sa problemom, ali sa zapada su stizale nove vesti, nove brojke i novi crni bilansi. Nismo želeli da nam se to desi. Predsednik Srbije je zatražio pomoć i ona je došla - od onih koji se prvi nosili sa tim i po svoj prilici koji su pobedili - stigli su paketi pomoći od Kine, a sa njom i šest stručnjaka koji su od tog dana iznova promenili tok života svih nas.

Nakon održanih sastanaka sa oba Krizna štaba i vlastima u našoj zemlji došlo se do novih saznanja: treba izolovati sve one koji su zaraženi kako bi se epidemija što pre zaustavila i kako ne bi mnogo ljudi bilo zaraženo.

- Oni su odmah pošto su sleteli na beogradski aerodrom otišli u Gradski zavod za javno zdravlje i Infektivnu kliniku. Oni idu svuda zajedno, u grupi. Krenuli su da obilaze klinike, da vide šta može da se uradi. Hteli su da vide naše standarde, pošto se evropski razlikuju od njihovih, kineskih - rekao je pulmolog Branimir Nestorović tada.

Epidemiolog doktor Predrag Kon istakao je da su se stručnjaci iz Kine „izrazili vrlo povoljno o merama vlade.

Kon je naveo i da je jedna od najvažnijih lekcija koje su im sugerisali epidemiolozi iz Kine da od korona virusa zaštite zdravstvene radnike, kao i da trenutno raste broj zahteva za testiranje na COVID19.

24. mart: Obuzdati neman - prvi nagoveštaj optimizma

Dok je sve ovo trajalo, naše svakodnevne navike su se menjale, prodavnice su se ranije zatvarale, sve više smo se zatvarali u svoje domove, a na televizorima, na portalima svakog dana u 15 sati stizali su brojevi sa konferencija za štampu. Ispred kamera stručnjaci, ispred kamera lekari koji su u žarištu problema.Ređali su se brojevi zaraženih - 54, 71, 83 od 24. marta kriva se uspinjala. Oni su nas umirivali, davali nam u jedan mah i čak dah optimizma.

"Prvi put verujem da možemo da pobedimo ovu neman", rekao je u jednom navratu epidemiolog Predrag Kon.

28. mart: Infodemija i borba na drugom frontu

Kada se kamere ugase, ljudi su dobijali informacije od medija, ali ne samo od medija, već i na društvenim mrežama. Neki su savetovali, neki su analizirali, a neki su širili teorije zavere: od onih da je ovo izmišljeni virus, do onih koji us kritikovali mere Vlade, preko onih koji su krivili 5G mrežu za nastanak virusa, do onih koji su smatrali da je on potekao iz laboratorije.Bilo kako bilo, epidemija je bila tu, ali su sa brojem zaraženih dolazile informacije "najproverenije od tetke sa Infektivne", "druga sa Batuta" i "pričala mi komšinica uz kafu" - preplavili su nas .

1. april: Ekonomija i njena borba

Nesumnjivo je da je nešto moralo da trpi pored naših socijalnih života. To je bila ekonomija. To je bio još jedan front borbe. Drugi Krizni štab zajedno sa Vladom se izborio za neka rešenja.Ekonomski paket mera vredan je 5,1 milijardu evra, odnosno 608,3 milijarde dinara. To, kako je na predstavljanju paketa podrške privredi i građanima, rekao ministar finansija Siniša Mali, predstavlja polovinu našeg godišnjeg budžeta, odnosno 11 odsto BDP Srbije.

Drugi set mera podrazumeva direktna davanja preduzećima, kroz isplatu tri minimalne zarade.Treći set mera je usmeren na očuvanje likvidnosti privrednih subjekata u uslovima ekonomske krize očekivane tokom i po okončanju vanredne situacije.Četvrti set mera se odnosi na uplatu direktne pomoći u iznosu od po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti svim punoletnim građanima Srbije.To je bio odgovor države.

5. april: Ubrzanje i brojke koje bole

Mesec dana od kada je korona virus ušao i na naša vrata registrovano je ukupno 1.908 pozitivnih.Hospitalizovano je 1.082 pacijenta, 88 ljudi je smešteno na Sajmu, a ukupno je testirano 7.360 osoba koji su ispunjavali kriterijume slučaja.Na žalost, preminuo je 51 čovek i to je ono što je svima dokazalo da ova bolest ne bira i da svako od nas može da se nađe u ringu sa novim opasnim virusom. Preminulo je 39 muškaraca i 12 žena. Procenat smrtnosti do poslednjeg izveštaja je 2,67.

Neki od gradova su postali žarišta korona virusa na prvom mestu glavni grad Beograd gde je gotovo polovina obolelih, uz njega i Ćuprija, Valjevo, Niš i Čačak.Nažalost, imamo i obolele zdravstvene radnike, to je ono protiv čega treba najviše da se borimo jer svaki od njih nam je preko potreban.Pomoć stiže sa mnogih strana; posle nekoliko aviona iz Kine, posle pomoći Evropske unije, došla je pomoć i iz Norveške, Ujedninjenih Arapskih Emirata i Rusije.

Policijski čas koji je uveden pre izvesnog vremena radnim danima još uvek ostaje nepromenjen - važi do 17 sati uveče zaključno sa pet sati ujutro. Napuštanje domova nakon 17 časova i pre 5 časova ujutru, moguće je isključivo iz hitnih medicinskih razloga, uz radnu dozvolu ili posebno odobrenje nadležnih organa.Važenje policijskog časa promenilo se minulog vikenda, od kada važe posebna pravila.