Ministar finansija Siniša Mali i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež predstavili su danas paket ekonomskih mera za ublažavanje posledica koronavirusa.

- Mi smo na programu ovih mera radili proteklih 10 dana. Nismo želeli sa ovim programom izađemo brzo, sačekali smo kakve su posledice ove krize sa kojojm se suočavamo - rekao je ministar Mali.

Mali je rekao da mere imaju dva cilja. - Očuvanje stabilne ekonomske situacije i očuvnaje malih preduzeca u privatnom sektoru - rekao je on. Naveo je da je Vlada Republik Srbije dobila pomoć od preduzetnika i stručnjaka kako pomoći ekonomiji Srbije i one su uvršetek, kako kaže, u ove mere Vlade Srbije i Narodne banke Srbije

Kako je istakao,program je trebalo da predstavi predsednik Vučić , ali se on danas ne oseća dobro.

- Vlada je dobila veliki broj predloga privrednika kao im pomoći. I sve smo ih mi razmotrili. Ova kriza je globalna, sa kojom se suočava svaka zemlja u svetu. Srbija ovu krizu čeka nikada jača i zato idemo sa predstavljanjem ovih mera kako bi rasteretili privredu što više - rekao je Mali i podsetio da je vlada donela odluku o povećanju plata zdravstvenim radnicima za 10 odsto i penzionerima od 4.000 dinara

Reč je o odlaganju plaćanja poreza i doprinosa za najmanje tri mesesa, odlaganje plaćanje poreza na dobit za drgi kvartal i oslobašanja plaćanja poreza na dobit za donacije. Ukupna vrednost ovih donacija je 160 milijardi dinara.

Mali je rekao da je paket vredan 608 milijardi evra, to je polovina našeg budžeta i 11 odsto našeg BDP i da imamo četiri mere.

- Svim preduzetnicima, paušalcima malim preduzećima, daćemo tri minimalne zarade svakom zaposlenom u tim preduzećima država će uplatiiti nešto više od 90.000 dinara direktno na račun. Vlada predlaže i 50 odsto zarade onima koji su dobili rešenje o prekidu rada - rekao je Mali.

Druga stvar, odnosi se na sektorsku podršku pojedinim privrednim granama. Ne znamo kakav će biti uticaj virusa u narednom periodu i koliko će cela kriza trajati. Pratimo sve privredne grane i uticaj na njih, i ne odbacujemo mogućnost da i sektorski pomognemo ako bude potrebno.

Treća stvar su korporativne obveznice. To je jedan od načina finansiranja na koji velika preduzeća mogu da računaju. Kod nas je regulativa malo komplikovano, zato radimo na njenom prilagođavanju, kako bi velika preduzeća došla do sredstava za nove investicije i novi rast.

Ministar je najavio i masovnu podršku za likvidnost privatnog sektora i rekao da je za to opredeljeno 2,2 milijarde evraOvaj program se neće primenjivati na ona preduzeća koja su smanjila svoj broj zaposlenih za više od 10 odsto.Kako ćemo finansirati ovaj program. Imamo dovoljno sredstava u budžetu, neka sredstva ćemo alocirati, neka ćemo nabaviti na inostranom tržištu kapitala.U javnom sektoru nema smanjenja plata, nema otpuštanja, nema smanjivanja penzija. Ima dovoljno nova za sve isplate.Takođe, Vlada Srbije će se truditi da poštuje maksimalno sve obaveze prema privrednim subjektima, kroz već postojeće ugovore.

Mali: NBS radi sjajan posao! Ona odlučuje o obaveznim rezervama banaka

Ministar Mali je odgovarajući na na pitanje novinara rekao da je Narodna banka Srbije potpuno nezavisna institucija i njen posao ocenio kao sjajan.

- Oni su prvi izašli i sa merama. Mislim da im je ostao još jedan ili dva instrumenta. Ne mogu vam reći da li će doći do smanjenja obaveznih rezerva banaka ili neće - rekao je Mali i dodao da država prati šta se dešava na tržištu

- Najveći zahtevi naših privrednika su i bili da se kroz mere poreske politike odlože porezi na dobit i zarade, i doprinosi. Sa gotovinom ćemo pomoći i preko 900.000 ljudi. U ovom trenutku smo pokrili sve što je privredi neophodno - zaključio je ministar i najavio da će biti potrebno verovatno i više i da smo spremni, ali ne može u ovom trenutku da kaže kako.

Što se tiče korporativnih obveznica - ne znamo koja će predzeća biti zainteresovana. Mi težimo da rešimo regulativu da se brzo može izaći na tržište.

Paket podrazumeva četiri seta mera: mere poreske politike, direktnu pomoć privatnom sektoru, mere očuvanja likvidnosti, kao i ostale mere. 

1. Mere poreske politike

Mere poreske politike podrazumevaju: 

- Odlaganje plaćanja plaćanja poreza na zarade i doprinose za privatni sektor, tokom trajanja vanrednog stanja, uz kasniju otplatu nastale obaveze u ratama sa početkom najranije od 2021.

Ova mera za cilj ima povećanje likvidnosti svih privrednih subjekata u privrednom sektoru koji isplaćuju zarade zaposlenima. Takođe, ova mera se odnosi na odlaganje plaćanja poreza na prihod od samostalnih delatnosti svih preduzetnika. Povećanje likvidnosti se ogleda u odlaganju plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade. Svi poslodavci koji se opredele da koriste ovu meru mogu da koriste odlaganje plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade do početka 2021. godine, a nakon toga se ostavlja mogućnost daljeg odlaganja plaćanja ovih troškova najduže do 24 meseca bez obaveze plaćanja kamate na zahtev poreskog obveznika. Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve poslodavce bez obzira na njihovu ekonomsku snagu.

- Odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu

Mera ima za cilj povećanje likvidnosti poreskih obveznika putem odlaganja plaćanja akontacija za porez na dobit za 2020. godinu koje dospevaju u drugom kvartalu 2020. godine. Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve obveznike poreza na dobit bez obzira na njihovu ekonomsku snagu. Za poreske obveznike na koje se mera odnosi, osnovni uslovi za primenu su identični bez obzira na ekonomsku snagu konkretnog poreskog obveznika.

- Oslobađanje davalaca donacija od obaveze plaćanja PDV-a

Osnovni cilj ove mere je da se od plaćanja PDV oslobode oni donatori koji svoje proizvode, odnosno proizvode čijim prometom se bave, doniraju ustanovama koje su neposredno uključene u aktivnosti koje imaju za cilj sprečavanje širenja i lečenje građana od bolesti Kovid-19. Smatramo da je propisivanje ove mere potpuno primereno okolnostima, kao i da uslove za primenu ove mere treba propisati na način koji će onemogućiti bilo kakve zloupotrebe.

2. Direktna pomoć privatnom sektoru: 

Ovaj set mera odnosi se na direktna davanja preduzećima, isplatu pomoći u visini minimalne zarade za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, odnosno subvencije 50% minimalne zarade velikim preduzećima, čiji zaposleni su poslati na prinudni odmor, zbog smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada. 

Ovaj set podrazumeva:

- Direktnu pomoć preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru - uplatu pomoći u visini minimalca (za vreme trajanja vanrednog stanja - 3 minimalne zarade)

- Direktnu pomoć velikim preduzećima u privatnom sektoru - uplatu pomoći u visini 50% neto minimalne zarade (za vreme trajanja vanrednog stanja) za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada (član 116 i 117. Zakona o radu)

Kod ovog seta mera je napravljena razlika u načinu primene po osnovu ekonomske snage obveznika. Naime, pošlo se od pretpostavke da su privredni subjekti koji su razvrstani kao velika privredna društva imaju značajno veću ekonomsku snagu u odnosu na preduzetnike, mikro, mala i srednja pravna lice. U skladu sa navedenim, preduzetnicima, mikro, malim i srednjim pravnim licima je data ekonomska pomoć u visini neto minimalne zarade za svako lice koje kod njih ima status zaposlenog.

Za pravna lica koja su klasifikovana kao velika, pomoć je opredeljena srazmerno broju lica koja ovi poslodavci zadržavaju u radnom odnosu iako je za radom tih lica privremeno prestala potreba. Shodno tome, ovaj set mera je usmeren na to da država efektivno podnese deo tereta isplate naknada zarada licima za koje je nastupio prekid rada, a koja poslodavci –velika pravna lica zadržavaju u radnom odnosu. 

U vezi sa primenom ove mere, posebno bi trebalo imati u vidu da se ne ulazi u poslovnu politiku poreskih obveznika – velikih pravnih lica, niti se ograničava broj zaposlenih kojima se utvrđuje prekid rada (ali ne i prekid radnog odnosa), niti se na bilo koji način utiče na obim prava koji zaposleni ostvaruju u toku prekida rada. S druge strane, predloženim merama poslodavci se u dovoljnoj meri stimulišu da održe postojeći nivo zaposlenosti, dok se u slučaju preduzetnika, malih, mikro i srednjih pravnih lica, većim obimom prava dodatno jača likvidnost u cilju održavanja poslovanja, odnosno odustajanja od pokretanja postupaka prestanka obavljanja poslovanja.

3. Mere za očuvanje likvidnosti: 

Cilj trećeg seta mera je očuvanje likvidnosti privrednih subjekata u uslovima ekonomske krize očekivane tokom i po okončanju vanredne situacije prouzrokovane pandemijom Kovid-19 virusa. 

Mere podrazumevaju sledeće:

- Program finansijske podrške privredi u uslovima Kovid-19 krize Fonda za razvoj Republike Srbije

- Garantnu šema za podršku privredi u uslovima Kovid-19 krize

Ovim programom Vlada Republike Srbije želi da minimizira spoljne uticaje (pad tražnje, prekid lanaca snabdevanja i dr.) i njihove posledice (smanjene zaposlenosti, nelikvidnost i dr) na poslovanje srpske privrede. Konkretno, program predviđa dve mere 1) program za dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, poljoprivrednih gazdinstava i zadruga koji su registrovani u relevantnom registru preko Fonda za razvoj Republike Srbije, i 2) garantne šeme za podršku privredi u uslovima Kovid-19 krize za kredite za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, kao i poljoprivrednih gazdinstava preko komercijalnih banaka koje posluju u Republici Srbiji.

Ukupna vrednost programa predviđenih ovom merom iznosi 264 milijarde dinara (oko 2.2 milijarde evra).

4. U okviru "ostalih mera" podrazumeva se:

- Moratorijum na isplatu dividendi do kraja godine, osim za JP 

- Fiskalni stimulans – direktna pomoć svim punoletnim građanima. Ovo se odnosi na uplatu direktne pomoći u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti svim punoletnim građanima Republike Srbije.

Ukupni procenjeni efekat mera je, kako se navodi, 608,3 milijardi dinara.

Od pomoći države će biti izuzeti pojedini privredni subjekti i to:

- oni koji su tokom vanrednog stanja umanjili broj zaposlenih za više od 10 odsro (ne računajući zaposlene na određeno vreme kojima ugovor ističe tokom vanredog stanja)

- oni koji su privremeno prekinuli poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja, odnosno pre 15. marta tekuće godine. 

Reč je o odlaganju plaćanja poreza i doprinosa za najmanje tri mesesa, odlaganje plaćanje poreza na dobit za drgi kvartal i oslobašanja plaćanja poreza na dobit za donacije. Ukupna vrednost ovih donacija je 160 milijardi dinara.