- Od trenutka kada smo dobili zadatak brinemo o pacijentima sa korona virusom, ja sam kući odlazila samo da se istuširam i presvučem. Spavam po nekoliko sati. Ne zato što to bilo ko od mene traži ili zato što nemam adekvatnu zamenu, već zato što smatram da u ovakavoj situaciji treba da budem u bolnici - kaže glavna sestra Kliničko- bolničkog centra "Dragiša Mišović" u Beogradu Tamara Božić.

Priča Tamare Božić još jedan je dokaz vanredne posvećenosti naših medicinskih radnika koji tokom epidemije korona virusa brigu o drugima stavljaju ispred svega.

Kolege su u zaštitnim odelima po osam sati

Brinu o pacijentima, ali i jedni o drugima, kako bi briga o obolelima bila još efikasnija.

- Potrebna sam koleginicama i zaista sam sigurna da je sve po procedurama. A samo jedan naš mali propust može da proizvede negativne efekte - ističe Tamara i opisuje svoja zaduženja:

Dok su moje koleginice uz pacijente, ja se bavim kontrolom svega: od toga da li se pravilno oblačimo i svlačimo, do načina iznošenja infektivnog otpada. Smatram da bar na taj način mogu da rasteretim kolege kojima bi i bez epidemije bio težak rad u zaštitnoj opremi koju moraju da obuku i ne skidaju osam sati.

Tamara je nedavno na Fejsbuku poslala važnu poruku o merama predostrožnosti od korona virusa:

Bodrimo jedni druge

- Stuacija u bolnici je takva da smo svi non stop na poslu. Odgovornost svih nas je ogromna, a da ne govorim o samoj borbi sa epidemijom. Dali smo se potpuno našem narodu u ovoj borbi koju trenutno vode zdravstveni radnici - nastavlja Tamara i dodaje da su lekari u bolnici "Dr Dragiša Mišović" oduvek predano brinuli o svim pacijentima.

Kakva je bitka medicinskih radnika, govori i to što Tamarine koleginice spavaju "četiri do pet sati pa čim se probude, ponovo ulaze u jedinice intezivne nege".

- Bodrimo jedne druge. Ne predajemo se. Neki pacijenti su se oporavili i radujemo se kao deca svakom uspehu. Na drugoj strani imamo naš narod koji takođe vodi bitku, samo na drugačiji nacin i ja bih volela da shvate da mi bez njihove saradnje ne možemo. Sad je potrebno da i oni nama pomognu i povuku se maksimalno u svoje kuće. Izolacija je možda oštra ili teška reč, ali to je jedini način da svi zajedno pobedimo. Skoro sam rekla da su ovo dani kada je čovek čoveku lek. Mislila sam baš na to koliko kontrolom sebe i našim što kraćim izlascima lečimo danas ljude. Tako da smo sad svi lekari - narod sa jedne strane, a mi sa druge - ističe sestra.