Kum venčava i krštava i njegova dužnost se prenosi sa kolena na koleno. Svedok je pred Bogom na krštenju i venčanju.

Posrednik je između živih i mrtvih predaka. Bog pa kum - kaže se kod nas. Kumova kletva se smatra najtežom kod nas.

Za kuma se uzima čovek koji nije nikakav rod po krvnoj liniji, ali je poželjno da bude iz jače kuće nego što je svoja ili bar iz jednake, da bi se od kuma, u slučaju nužde, mogla tražiti pomoć i zaštita.

Međutim, postoje i trenuci kada se kumstvo otkazuje. Na primer, ako u kući mnogo umiru deca ili ako kum mnogo osiromaši, pa on to sam predloži. Kumstvo može i privremeno da se otkaže, ako je kum u žalosti u vreme kada treba da venča ili krsti, ali se posle kumstvo nastavlja.

Kum se, po tradiciji, poštuje kao najveći rod po krvnoj liniji. Ukoliko se kum iz bilo kojeg razloga menja, prvo se traži oproštaj od starog kuma, pa se tek onda traži nov kum i stvara novo kumstvo.

Ono što nije mnogo poznato jeste da se u našem narodu kumstvo sklapa iz najrazličitijih razloga.

Šišani kum nije pravi kum?

Jedan od takvih razloga je šišano kumstvo. Naime, ako redovni kum ne može iz bilo kojih razloga da bude i šišani kum (onaj koji prvi put ošiša novorođenče), onda se za prvo šišanje traži novi kum i to najčešće tako što se novorođenče iznese na ulicu, pa ko prvi naiđe, postaje detetu šišani kum.

Na isti takav način sklapa se i kumstvo iz nužde. Recimo, ako nekome ne mogu da se u kući održe deca, uzme se novorođenče i ostavi se na sred raskrsnice samo, a rotitelj se sakrije negde i posmatra ko će prvi prići detetu. Taj koji prvi naiđe, uzima se za kuma.

Međutim, tek posle trećeg krštavanja, on se smatra pravim kumom. Isto tako se i za venčanja uzimao kum iz nužde, ponajčešće ako je venčanje obavljano u bežaniji i na brzinu.

Postoji i kumstvo za smirivanje osvete. To je važilo za krajeve u kojima je vladala krvna osveta, pa je bilo slučajeva da se zavađene strane pri mirenju okume, da bi se prekinulo sa osvetom.