Trenutna stopa smrtnosti koronavirusa je za petinu manja o SARS-a, ali se brže širi od njega. Koronavirus, inače, toliko genetski nalikuje SARS-u, da su ga prozvali i njegovim naslednikom.

Prijavljeno je više od 70.000 zaraženih slučajeva do sada. Kineske vlasti su prestale da se oslanjaju na testiranje kako bi se utvrdilo ko je zaražen. Umesto toga, dijagnoza se postavlja na osnovu posebnih odlika upale pluća koju izaziva ovaj virus.

Ne može se sa sigurnošću reći kakve razmere zaraza može da dostigne ukoliko se raširi, ali vodeći epidemiolog iz Hong Konga je nedavno upozorio da se čak 60% svetske populacije može zaraziti ukoliko se širenje virusa ne obuzda. Prema izveštaju kineskog Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti, 2,3 odsto pacijenata je izgubilo život zbog koronavirusa. Teško zdravstveno stanje i smrtnost ne zaobilaze nijednu starosnu grupu, izuzev dece ispod 9 godina starosti.

Dok se ovako kritična situacija odvija u Kini, države sveta nastoje da evakuišu svoje građane sa kruzera nedaleko do obale Japana koji je stavljen pod karantin. Japansko ministarstvo zdravlja izdalo je saopštenje u kome se navodi da je za sada dijagnostifikovano 88 obolelih putnika, što je slučaj sa 14 Amerikanaca sa kruzera koji su vraćeni u svoju zemlju.

Šta se zapravo događa ljudskom telu usled borbe sa koronavirusom? Pođimo od organa do organa.

Pluća: Nulta tačka

U većini slučajeva, bolest počinje i završava se u plućima, jer i sam koronavirus predstavlja bolest disajnih organa. Ovakva zaraza se prenosi iskašljavanjem ili kijanjem zaraznih klica. Simptomi u početku nalikuju prehladi: pacijent oseća groznicu i kašlje. Stanje, zatim, može da se pogorša i tada nastaje upala pluća.

Prema dosadašnjim podacima, 82 odsto zaraženih pokazalo je blage simptome bolesti, dok su ostali slučajevi teško oboleli ili kritični.

Bolest nastaje tako što koronavirus za kratko vreme napadne ćelije ljudskih pluća. Prisutne su dve klase tih ćelija: one koje stvaraju mukus (sluz) i one koje poseduju treplje. Mukus štiti pluća od patogena i onemogućuje da pluća postanu suva, dok trepljaste ćelije uklanjaju polen i viruse. Kao i SARS, koronavirus napada trepljaste ćelije, čime dopušta da tečnost i čestice spolja uđu u pluća.

Tada se naš imuni sistem aktivira prisustvom virusnog uljeza. Nastaje zapaljenje, koje je inače lokalizovano tamo gde je potrebno. Ipak, može da dođe do prejakog odgovora organizma na virusnu infekciju, pa naš imuni sistem počne da uništava sve pred sobom, uključujući i zdravo tkivo.

Time ulazimo u poslednju fazu. Nastavlja se razaranje pluća, koje može imati smrtni ishod. Sve i da pacijent preživi, moguća su trajna oštećenja. Na primer, mnogi preživeli pacijenti koji su bolovali od SARS-a su dobili ožiljke na plućima nalik pčelinjem saću. U ovoj fazi, pacijentima je potrebna pomoć mehaničke ventilacije kako bi mogli da dišu.

Usled zapaljenja, opna između plućne kese i krvnih sudova slabi i počinje da propušta tečnost, što je uzrok smrti kod teško obolelih slučajeva.

Želudac: Ulaz u organizam

Retki su slučajevi zaraženi koronavirusom koji takođe imaju dijareju i stomačni bol. Još ne postoje podaci o tome da li su gastrointestinalni simptomi zastupljeni u slučaju ove zaraze. Ako se pitate kakve veze bolest disajnih puteva ima sa želucem i crevima, odgovor leži u prirodi svakog virusa da se vezuje za belančevne koje čovek unosi u svoj organizam. Želudac je siguran način ulaska u ljudsko telo za viruse.

Ne zna se da li koronavirus, kao što je to slučaj sa SARS-om i MERS-om, može da prodre u debelo i tanko crevo, i izazove ozbiljan oblik dijareje. Prema podacima dve nedavne studije, koronavirus je detektovan i u uzorcima stolice zaraženih, te je nadalje neophodno ispitati da li se zaraza može preneti i tim putem.

Krvotok: Haotično stanje

Usled već pomenutog prejakog odgovora imunog sistema na infekciju, i drugi sistemi u ljudskom telu mogu biti pogođeni koronavirusom. U retkim slučajevima, pacijenti su pretrpeli srčani udar, kao i akutno oštećenje bubrega. Ipak, Angela Rasmusen, virusološkinja sa Univerziteta Kolumbija iz Njujorka, smatra da je ono što se događa u krvotoku takozvana „bujica citokina”.

Citokini su belančevine koje upozoravaju imuni sistem gde se javila infekcija, kako bi se uništilo zaraženo tkivo i spasio ostatak organizma. Problem je u tome što koronavirus izaziva prejak odgovor imunog sistema, koji potom pored zaraženih ćelija napada i zdravo tkivo.

U suštini, dolazi do unutrašnjeg krvarenja, kako kaže Rasmusenova. U nekima od najtežih slučajeva, organi prestaju sa radom usled citokina i umanjenog kapaciteta da se kiseonik unese u telo. Naučnici nastoje da otkriju u kakvoj vezi su hronična oboljenja, poput srčanih problema ili dijabetesa, sa komplikacijama koje izaziva virus.

Jetra: Kolatelarna šteta

Virusi koji se prenose sa životinje na čoveka, što je slučaj sa koronavirusom, neretko pogađaju i jetru. Pošto je jetra veoma vaskularan organ, virus vrlo lako može stići do nje krvotokom. Jetra proizvodi enzim koji ubrzava hemijske procese unutar našeg tela. U zdravom organizmu, ćelije jetre neprestano odumiru i oslobađaju enzime u krvotok.

Problem nastaje onda kada enzimi preplave krvotok, što je učestalo kod pacijenata obolelih od SARS-a i MERS-a. Naučnici nisu u potpunosti sigurni kako virusi disajnih organa pogađaju jetru. Postoji verovatnoća da je zaraze direktno ili da dođe do ozbiljnog zapaljenja usled odgovora imunog sistema na zarazu.

Prestanak rada jetre u slučaju virusa SARS nije bio uzrok smrti iti jednog pacijenta. Radije se događalo da pacijent boluje od sistematske infekcije, te da pored jetre, ima probleme i sa plućima i bubrezima.

Bubrezi: Sve je povezano

Nedavne studije su pokazale da je koronavirus u stanju da izazove oštećenje bubrega. Iako je retka, reč je o smrtonosnoj posledici. Baš kao i jetra, naši bubrezi imaju zadatak da pročišćavaju krv. Tubule koje se u njima nalaze su podložne zapaljenjima. Dok se krv filtrira kroz bubrege, ćelije tubule mogu da zarobe virus, što dovodi do prolaznog ili lakšeg oštećenja. Ukoliko virus probije ćelije i počne da se umnožava, oštećenje na tubulama postaje opasno po život.

Bujica citokina, koju smo već spomenuli, takođe može da prouzrokuje prestanak rada bubrega. Važno je napomenuti da ne postoje dokazi da virusi poput SARS-a, pa samim tim, i koronavirusa mogu da se umnožavaju u bubrezima.

Prestanak rada bubrega ponekad može biti uzrokovan antibioticima, odumiranjem drugih organa, pa čak i ukoliko je pacijent predugo prikačen na mašinu za disanje.

Trudnoća i koronavirus

Nedavno su lekari iz Vuhana izvestili javnost o dvoje novorođenčadi za koje se testiranjem utvrdilo da su zaražena virusom. Jedno od njih se zarazilo svega 30 sati po rođenju. Ipak, ne postoje dokazi da je reč o prenosu zaraze sa majke na dete. Postoje različiti načini da se bebe zaraze, kao što je rođenje u bolnici ispunjenoj pacijentima koji su oboleli, smatra Angela Rasmusen.

Štaviše, rezultati nedavne studije nude preliminarne dokaze koji govore u prilog tome da se koronavirus ne može prenositi sa majke na dete. Stručnjaci su nadgledali devet žena iz Vuhana koje su bolovale od zapaljenja pluća izazvanog koronavirusom. Iako su neke od njih iskusile komplikacije tokom porođaja, ne postoje dokazi da se ijedno dete rodilo zaraženo.

Iako studija ne isključuje mogućnost prenosa zaraze sa majke na dete u utrobi, u njoj se navodi da je neophodno da se izbegne širenje nepotkrepljenih pretpostavki o dejstvu koronavirusa.