Njegov talenat tada je prepoznao i podržavao čuveni harmonikaš Budimir Buca Jovanović, koji je do polovine 70-ih krojio pesme baš po njegovoj meri. Sarađivali su sve do 1975. godine, kada je Šaban prepoznao još jedan svoj talenat - za komponovanje.

Pesma koja je obeležila razlaz do tada proverenog dvojca danas jeste jedan od njegovih najvećih hitova, koje je sam komponovao - reč je o pesmi "Uvenuće narcis beli", čije je reči napisao ugostitelj Branislav Cvetinović Laki, rodom iz Šapca.

On je u to vreme u jednom restoranu u tek izgrađenoj palati "Beograd", popularnoj "Beograđanki". Već tada je imao nekoliko ukomponovanih tekstova, ali pesme nije pisao po narudžbi, već iz duše i prema događajima iz ličnog života. Tako je nastao i hit "Uvenuće narcis beli". Jednom prilikom opisao je kako je nastala čuvena pesma, koja se i dan danas peva.

- Idem sa Slavije do Zelenog venca da se vidim sa devojkom. Na Slaviji, babe iz Belog Potoka prodaju cveće. Meni se dopali beli narcisi. Uzmem buket, sednem u trolu i siđem na Terazijama, pa kroz Sremsku do Zelenjaka. Dođem u prodavnicu gde je ona radila, a nje nema. Dva je sata, oni rade do tri. Zakasnio, ona već otišla - ispričao je Laki.

U prodavnici gde je bila zaposlena ta devojka radio je i njegov zemljak, izvesni Žika.

- Reče mi Žika da uđem. Bio je neki stočić gde su zaposleni pili kafu. U to vreme je popularan bio vinjak. Pita me Žika šta ću da pijem, kažem mu: "Vinjak". Sednem za taj sto, a njena slika na stolu. Kažem ja njemu: "Žiko, ja sam zadovoljan i slikom! Daj mi samo neku vazu da ubacim ovo cveće". Ubacim narcise, popijem vinjak. Pita me hoću li kafu, kažem da neću. Već je petnaest do tri, radnja se zatvara, vreme je da pođemo. Izlazimo iz radnje, a Žika u jednom trenutku kaže: "Bane, stani. Idi uzmi cveće, UVENUĆE!“ Kažem mu: "Nek' uvene, to je za nju. Kad dođe u ponedeljak, ako su uveli, tako je moralo da bude. Narcisi će kad-tad uvenuti - kazao je Laki, pozdravio se sa Žikom, pa krenuo peške uz Prizrensku ka Beograđanki.

- Nisam žurio, bilo je tri sata, a ja radio tek od pet. Idem tako i do Moskve već napišem prvu strofu: "Želeo sam sinoć da te vidim, nisam mog' o svoju čežnju skriti, mislio sam da ćeš biti sama, hteo sam ti cveće pokloniti." Stižem u Beograđanku, presvučem se, pa uzmem papir i olovku, izađem na terasu i dovršim pesmu. Nije prošlo pet minuta, a portir mi sa vrata kaže: "Traže te dvojica" - naveo je Cvetinović.

- Otkud sad oni, zapitah se. Ponudim im piće, pa onako razgovarasmo dok mi ne počne smena. Kad sam ih ispratio, kod lifta mene Šaban upita da li možda imam neki tekst za njega. "Imam turneju po Austriji, idem s Veroljubom, pa usput da mi ne bude dosadno da napravim pesmu na tvoj tekst", reče Šaban. Kažem mu: "Evo, jedna sveže napisana". Sećam se, zelenom olovkom bila je napisana na parčetu papira koji sam iz džepa izvadio pred njim. Šaban je odmah uzeo da čita. Stigao lift, ali on ne ulazi u njega, čita pesmu pažljivo: "Sviđa mi se! Kad se vratim, imamo pesmu!“ Tako je i bilo" - ispričao je konobar.

Melodiju je na njegov tekst napisao Šaban, a odsvirao ansambl Branimira Đokića. Pesma se našla na singl ploči koja je štampana u martu 1976. godine. Otpevana je premijerno mesec dana ranije, na tada popularnom festivalu "Hit parada" u beogradskom Domu sindikata.

Šaulićev "Narcis" postao je apsolutni šampion festivala! Ploča sa ovom pesmom na A strani brzo je dostigla srebrni tiraž, a odmah zatim i zlatni (100.000 prodatih primeraka).

Pesma je postala pravi narodnjački i kafanski evergrin, a svi najveći hitovi u njegovoj 50 godina dugoj karijeri zaređali su se tek posle ove pesme.

Autor: D.T.