Na prvom videu, a onda i na drugom, nižu se slike iz sela, praćene objašnjenjima, opisima dede Vidomira:

- Ovce su mi, pošteno da ti kažem, nekud otišle, pitanje je hoću li ih stići… Nema tu mnogo životinja, poneki vuk i međed, naiđe vuk, „dobar dan domaćine, dobar dan vuče, daćeš mi jednu ovcu, jednu oću, ali nemoj više, da ima i tebi, ali da ima i meni, daj drugom, Bog će i tebi dati“ – teče priča dede Vidomira na prvom uspešno napravljenom video snimku iz sela otposlatom unucima.

-Sad sam se, evo, popeo na Glavicu, imam lep pogled… Eno ga i moje domaćinstvo, kad pogledam, i nisam ja tako siromašan čovek, ima se, hvala Bogu… Ovo je imanje mog brata Radomira, pala je ograda, ali, ko će je to popravljati… – ide dalje dedina priča dok se nižu kadrovi sela.

I na kraju – „odoše mi ovce, moram da prekinem pa ću nastaviti ovu moju priču, ako ovo uspem da isključim“…

Čekamo nestrpljivo sledeći video, biće divan, nesvakidašnji, iskren, lep kao što je i Mokra Gora, kao i ova dva, u to ne sumnjamo…