Najnovija istraživanja pokazuju da se posledice mogu osetiti i u starosti. Stručnjaci tvrde da igranje igrica u mladosti povećava rizik od demencije u poznim godinama.

Video igrice su nekad hvaljene, a nekad kritikovane. Već dugo stručnjaci iznose razne tvrdnje o njihovom uticaju na ljudsko zdravlje i sreću.

Poslednja svetska istraživanja pokazuju da igrice igraju i stariji koji uživaju u ovoj takozvanoj zabavi.

Tako je prosečna starost igrača porasla, pa je u 2016. godini iznosila 35 godina.

- Igram igrice od svoje šeste godine, trenutno imam 25, uskoro ću 26. Igrice igram kada god imam slobodnog vremena, što mi ponekad omogućava da igram i po ceo dan, a nekad imam i samo par sati. Ja to smatram opuštanjem. Itekako sam zavisan od igrica - rekao je jedan gejmer za Pink.

Stručnjaci sugerišu da preterano igranje igrica pored mogućnosti zavisnosti može da utiče na zdravlje, ponašanje, ali i na mozak.

- Igrice utiču na mozak i ponašanje ljudi. Posledice svake zavisnosti, pa i zavisnosti od video igrica mogu biti i psihološke i emocionalne, ali isto tako i somatske, najčešće u smislu anksioznosti, povlačenja u sebe i antisocijalnog ponašanja – otkriva lekar za Pink.

Postoje i pozitivni efekti, igranje igrica povećava efikasnost regiona mozga koji se odnosi na vizuelno prostorne veštine.

- Postoji pozitivni efekti i to igranje igrica može da bude korisno, ali ne treba preterivati u tome. Savet je roditeljima da deci to ne zabranjuju, ali da limitiraju vreme igranja igrica - naglašava lekar.

Stručnjaci kažu da su video igrice, iako postoje decenijama, praktično nova tvorevina pa istraživanje njihovih posledica je još i povoju.

Ono što je sigurno da ih treba upražnjavati umereno, do sat vremena dnevno, kako ne bi upali u kandže zavisnosti i eventualnih zdravstvenih posledica.