AKTUELNO

"Vučić na ovaj način pruža šansu mnogima, ali to plaća lično. U ovom potezu vidim šansu da posle izbora mi ipak budemo u prilici da na neki normalan način rešimo ozbiljne probleme ovog društva", rekao je lider LDP.

Na predstojećim parlamentarnim i lokalnim izborima biće smanjen izborni cenzus pa će tako za osvajanje skupštinskog mandata biti potrebno tri odsto glasova izašlih birača, a ne pet kao što je sad. 

- Na ovo gledam kao Vučićevu želju da politiku vrati u Skupštinu i da nam makar pruži šansu da budemo normalni, jer ne možemo pronaći ništa dobro u rovovima iskopanim po ulicama gradova u Srbiji - ocenjuje Čedomir Jovanović, lider LDP-a. Dodaje da ovu odluku razume i kao potrebu predsednika Srbije da posle izbora u parlamentu ima sa kim da razgovara i koga da čuje. 

Srbiji, kaže, ne treba parlament poput onoga u Severnoj Koreji.

- Vučić na ovaj način pruža šansu mnogima, ali to plaća lično. Vučić će, nesporno, imati najjaču listu, koja će iz izbora izaći sa najjačim rezultatom, a po važećem zakonu njemu bi pripali glasovi onih lista koje nisu prešle cenzus. To znači da bi Vučić imao zaista jaku poslaničku grupu, ali to nije dobro za zemlju – kaže Jovanović za Pink. 

Foto: TV Pink Printscreen

Kada je reč o najavi bojkota pojedinih opozicionih stranaka, a zbog izbornih uslova, Jovanović podseća da su 2008, mesec dana pred lokalne izbore, promenili izborni zakon i podigli cenzus sa tri na pet odsto, a samo kako bi zaustavili LDP. 

- Jeste demokratsko pravilo da se izborni uslovi ne menjaju u izbornoj godini, ali ja ovu odluku doživljavam kao Vučićevu želju da što više učini normalnijim ovo društvo. U ovom Vučićevom potezu video sam šansu da posle izbora mi ipak budemo u prilici da na neki normalan način rešimo ozbiljne probleme ovog društva – kaže lider LDP.  

Marko Uljarević, direktor Ipsosa, objasnio je da u Srbiji postoji proporcionalni izborni sistem, koji važi i u 22 od 32 zemlje na našem kontinentu. Proporcionalni izborni sistem podrazumeva cenzuse, a problem sa njima je, kako kaže, mogućnost devijacije izbornog sistema i pretvaranje u njegovu suprotnost, a u slučaju da je cenzus visok. 

Foto: TV Pink Printscreen

- Uzmimo primer 2014. kada smo imali skoro 20 odsto rasutih glasova, odnosno 20 odsto glasača je dalo svoj glas za nekoga, ko nije dobio svoje predstavnike u Parlamentu. Dve godine kasnije, 2016. imali smo paradoksalnu situaciju, kada su četiri izborne liste bile na ivici cenzusa: DS je prešao sa šest, Dosta je bilo oko šest, LDP-Čanak-Tadić koji su jedva prešli cenzus sa 5,01 i Dveri-DSS koje su prešle cenzus. Da su ove stranke dobile po par hiljada glasova manje, opet bismo imali oko 20 odsto rasutih glasova. SNS je tada imao veći procenat glasova, ali manji broj mandata – kaže Uljarević i nastavlja: 

- Ovo što sada rade za njih je može biti rizično, jer uz isti broj glasova, ali moguće i veći, osvoje manji broj mandata. Ovo može posebno biti nezgodno na lokalnim izborima, jer će sigurno neke opozicione stranke koje su za bojkot pokušati da se organizuju kroz grupe građana, izađu na izbore i pređu cenzus. Tu postoji opasnost i ovo je bio još jedan ustupak SNS opoziciji – kaže Uljarević. 

Bolja reprezentativnost, manja mogućnost rasipanja glasova, ali i manje koalicija bez ideološkog smisla, samo su neke od prednosti smanjenja cenzusa, navodi on. 

#Marko Uljarević

#Novo jutro

#Čedomir Jovanović

'