Građani Srbije će plaćati 100 dinara mesečno ekološku taksu, kako bi se na godišnjem nivou sakupio fond od oko pet milijardi dinara koji će biti uloženi u zaštitu životne sredine.
Ovakav novi princip eko-taksi objasnio je Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju, pri Privrednoj komori Srbije (PKS).
Novi sistem ekoloških taksi stupio je na snagu juče, s izuzetkom onih taksi koje se odnose na fizička lica.
Ovaj princip ekoloških taksi počeće da se primenjuje od 1. januara 2020. godine, kako piše u Uredbi o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje negativno utiču na životnu sredinu, a u stavu 4. koji se odnosi na fizička lica navodi se sledeće:
"Aktivnosti fizičkih lica koje utiču na životnu sredinu su: korišćenje električne energije, korišćenje grejnih uređaja, korišćenje hemijskih sredstava, korišćenje proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, proizvodnja i prerada hrane i druge aktivnosti.
Foto: JKP Gradska čistoća
Obveznik plaćanja naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine je fizičko lice koje obavlja neku od aktivnosti iz stava 1. ovog člana. U smislu ove uredbe fizičkim licem smatra se obveznik poreza na imovinu za stambene jedinice za koje se plaća porez na imovinu.
Iznos naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za fizička lica iznosi 1.200 dinara za kalendarsku godinu. Iznos naknade iz stava 4. ovog člana umanjuje se za 50 odsto obvezniku koji ne stanuje u stambenoj jedinici".
Iznos naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za fizička lica iznosi 1.200 dinara za kalendarsku godinu. Iznos naknade iz stava 4. ovog člana umanjuje se za 50 odsto obvezniku koji ne stanuje u stambenoj jedinici".
- Ekološka taksa se donedavno plaćala po kvadratnom metru, sada će građani paušalno plaćati 1.200 dinara na godišnjem nivou , što je sto dinara mesečno - kaže Siniša Mitrović.
Foto: Pink.rs
Taksa se odnosi na uticaj na životnu sredinu, odnosno, iako se do sada već naplaćuje odvoženje otpada, struja i voda, ova taksa usmerena je na generisanje opasnog otpada, kako kaže Mitrović. U to spadaju lekovi, baterije, sijalice, boje, lakovi, koje ljudi inače bacaju zajedno sa komunalnim otpadom.
Tu su i oni koji u privatna ložišta ubacuju neadekvatan ogrev, odnosno pale i tekstil, gumu...
- Cilj države jeste da dođe do fonda od oko pet milijardi na godišnjem nivou, da bi moglo da se investira u zaštitu životne sredine. Građani i industrija kao saveznici: njihov dinar ide sto odsto za zaštitu životne sredine - rekao je Mitrović.
Na pitanje zašto uvoditi taksu na bacanje opasnog otpada, umesto urediti odvajanje od komunalnog otpada, Mitrović kaže da za tako nešto ne postoje uslovi, a da će ih novac od ovih taksi upravo i obezbediti.
Kako će se naplaćivati ova ekološka taksa, odnosno uz koji račun će je građani plaćati, odluka je lokalnih samouprava. To znači da će ovaj sistem sasvim izvesno u različitim gradovima različito i funkcionisati. Takođe, na koji ekološki problem će novac iz budžeta biti usmeren odlučuje lokalna samouprava.
