Petogodišnji dečak je prema nezvaničnim saznanjima “Novosti” ušao u tzv. listing za usvojenje u kojem je 10 porodica, ali do sada postupak usvajanja teče sporo i skoro da nema zainteresovanih.

- Stekli su se uslovi za usvojenje i u toku je postupak - navodi nezvanično izvor i dodaje:

Dečak je zdrav, lepo napreduje od početka, vratio se u obdanište. Hranitelji divno brinu o njemu, ali zainteresovanih porodica nema.

Želja Centra za socijalni rad u Trsteniku, gde je predočeno da ne mogu da komentarišu postupak usvojenja maloletnika, bila je da siroče bude što bliže rodnom selu Poljna i rodbini.

Ova ustanova još uvek je staratelj dečaka koji je u tragediji ostao bez mame Slađane (50) i tate Časlava Anđelkovića (57). Smrt ih je zadesila u bunaru dubokom šest metara.

Skoro četiri dana, Srećko je bio sam u kući i plakao, sve dok dečije jauke nisu čule komšije.

- Prvo sam pomislio da mi se učinilo, ali kada sam shvatio da je dete samo, pretrnuo sam, sve mi je govorilo da se nešto strašno dogodilo, čim toliko plače - prisećao se meštanin Poljne Saša Dimitrijević, koji je pronašao dečaka.

Miroslav Nićiforović, brat pokojnog Časlava ispričao je da je mališan preživeo jedući hleb, u hladnoj kući, zamotan u ćebence. Prava je sreća što, iako je bila zima, temperature nisu bile ispod nule. Prava je misterija kako je dete uspelo da samo, bez ičije pomoći, preživi četiri dana. Rekao je lekarima da je jeo hleb i sve drugo šta je zatekao u kući. Spasao ga je plač.

Dečak je nekoliko dana pre nesreće bio bolestan. U subotu je primio injekciju, ali u nedelju nije imao ko da ga odvede u Dom zdravlja. Auto Anđelkovića “opel astra” nađen je u tuđem kupusištu u selu Stragari, nedaleko od bunara gde su i izgubili život. Glavice kupusa u njihovom vozilu išle su u prilog pretpostavci da su završili u susednom selu s namerom da ukradu povrće.

- Poziv smo primili te noći u tri sata sa informacijom da se u Poljni nalazi smrznuto i nezbrinuto dete i naša dežurna služba je odmah krenula na teren, dete je sanitetom prebačeno u kruševačku bolnicu - predočio je Dragojlo Minić, direktor CSR u Trsteniku.

Anđelkovići su bili veoma situirani. Imali su stan u Trsteniku, dve kuće u selu, kompletnu poljoprivrednu mehanizaciju (drljače, plugove, freze, traktore), puno dvorište ovaca, jagnjadi, svinju od 60 kilograma, dve junice. Posadili su više od četiri hektara kukuruza. Sanjali su da još bolje obezbede sina. A hrabri Srećko je ozdravio i oporavio se u bolnici i detinjstvo nastavio kod hranitelja. Nije mu odmah predočeno šta se dogodilo. U prvim danima po tragediji dozivao je mrtve roditelje.

Obdukcija Slađane i časlava Aneđlloviać pokazala je da je smrt nesrećnih supružnika nastala neposredno usled utopljenja. Anđelkovići su sahranjeni na lokalnom groblju u Poljni, a celo selo prisustvovalo je opelu u Crkvi Svetih Petra i Pavla.