Jedan od neizostavnih običaja na veliki hrišćanski praznik Božić jeste mešenje božićne česnice.
Božićna česnica je neizostavni običaj na ovaj veliki hrišćanski praznik, a postoji nekoliko načina njene pripreme. Ovaj posebni hleb može da se pravi na nekoliko načina, ali ono što varira od mesta do mesta jeste i to šta se stavlja u česnicu.
Većina domaćica u česnicu najčešće stavlja paricu, ali prema starim srpskim verovanjima, to nije jedino što može da se nađe u ovom posebnom hlebu.
Za najveći broj ljudi neizostavan je novčić za koji se veruje da donosi novac i sreću. Stavlja se i parče badnjaka za koje se smatra da donosi plodnost i dobro zdravlje, a isto verovanje je i za dren.
U nekim krajevima se stavlja kukuruz (zbog svinja), pasulj (zbog ovaca) i ovas (zbog konja). Oni koji čuvaju živinu u svoju česnicu stavljaju i zrna pšenice.
Božićnu česnicu ukućani okreću tri puta, lome je, a zatim se jede i to pre ostale hrane.
Foto: Printscreen YouTube/Bakina kuhinja
Većina domaćica u česnicu najčešće stavlja paricu, ali prema starim srpskim verovanjima, to nije jedino što može da se nađe u ovom posebnom hlebu.
Ko pronađe novčić i badnjak, treba da ga čuva na posebnom mestu, dok se pšenica, ovas, pasulj i kukuruz daju životinjama zbog kojih su i stavljeni u božićni hleb. U nekim krajevima veruje se da ako se prilkom pečenja česnice testo podigne iznad, na primer, kukuruza, te godine će on odlično roditi.
