Stefanović je u objasnio kako funkcioniše trgovina oružjem i demantovao navode dela opozicije da Srbija oružjem snabdeva teroriste u Jemenu, kao i optužbe da je zajedno sa svojim ocem, Brankom Stefanovićem, omogućio kompaniji GIM da dobije povlašćenu cenu oružja od fabrike ''Krušik'' u odnosu na državnu kompaniju SDPR.

Stefanović je rekao da su to izmišljotine i objasnio da, kada je reč o prodaji naoružanja iz ''Krušika'', sve privatne kompanije koje ga prodaju, nisu vlasnici tog naoružanja, već da to rade komisiono za ''Krušik'', odnosno po ugovoru, kao i da od prodaje imaju pet odsto, dok ostalih 95 odsto od postignute cene pripada ''Krušiku''.

- Samim tim priča da neko kupuje skuplje ili jeftinije od 'Krušika' je besmislena, jer niko ne kupuje na takav način, već zajedno sa 'Krušikom', kao komisionar, učestvuje u prodaji nekoj zemlji - rekao je ministar i pokazao tabelu sa uporednim cenama ugovora koji su, kako kaže, prikazivani u javnosti i za koje deo opozcije tvrdi da GIM ima povlašćenu cenu.

Na pitanje da li je tačno da je cena mine koju je GIM kupovao od Krušika niža od cene po kojoj je kupovao SDPR, rekao je da je to apsolutno netačno i kao primer naveo uporedne cene minobacačke mine od 120 mm. koje su kupovali GIM, koji je kupovao 50.000 komada, a SDPR 15.000.

Kako je naveo, cena za SDPR, koja je kupovala 15.000 komada tih mina, bila je 193 dolara, a za GIM, koji je kupovao 50.000 komada, cena je 202 dolara, dok je za minobacačke mine od 60 mm GIM imao jeftiniciju cenu što je, kazao je Stefanović, stvorilo određenu kontroverzu.

- GIM je kupovao mine bez dodatnih barutnih punjenja. GIM je recimo kupovao sa dva prstena, SDP je sa četiri ili šest, a jedan prsten košta, na primer, oko 1,7 dolara po komadu za minu od 60 mm. Kad kupite minu sa dva prstena manje, mina košta šest ili 10 dolara manje - naveo je Stefanović.

Objašnjavajući kako funkcioniše prodaja naoružanja, Stefanović je podvukao da se oružje ne može prodati nekom ko nije dozvoljeni tzv.krajnji korisnik, a to je zemlja kojoj se prodaje naoružanje.Kako je pojasnio, ta zemlja ne sme da bude u režimu međunarodnih sanckija, mora da ima sve potrebne dozvole i da pruža sve potrebne garancije.

Tek onda, kako kaže, država koja se bavi prodajom naoružanja može toj zemlji da prodaje oružje.

- Šta će ta zemlja da uradi s tim oružjem, to više nije briga Republike Srbije. Ako je bilo koja od tih zemalja zloupotrebila to oružje, postoji međunarodni sistem sankcija, a velike sile tačno znaju kuda ide tok naoružanja - rekao je Stefanović.

Dodao je da su laži o trgovini oružja plasirali i strani trgovci oružjem koji imaju svoje poslovne i političke interese i interese da uruše našu vojnu i namensku industriju.

Stefanović je naveo da se u javnosti često postavlja pitanje ko daje dozvole za prodaju, i naglasio da je to nadležnost Ministarstva trgovine, dok saglasnosti za pribavljanje dozvole daju ministarstva odbrane, spoljnih poslova i unutrašnjih poslova i Bezbednosno'informativna agencija.

Kako je rekao, MUP daje samo saglasnost da je transport oružja od fabrike do izlazne tačke iz zemlje bezbedan, a u tom procesu učestvuju Uprava policije, Uprava kriminalističke policije, Uprava saobraćajne policije, Uprava za upravne poslove i Sektor za vanredne situacije.

- Pet uprava daje saglasnost u skladu sa zakonom i to se predaje Ministastvu trgovine koje na osnovu toga izdaje dozvolu. O svemu tome, ako bilo ko od njih ne da dozvolu, može da odlučuje vlada. Dakle, niko nema monopol, a MUP ne daje dozvolu da se nešto uradi - pojasnio je Stefanović.

Upitan da li je MUP, u interesu njegovog oca Branka Stefanovića, dao kompaniji GIM dozvolu za izvoz oružja, ministar je podvukao da njegov otac nije vlasnik, suvlasnik niti direktor te kompanije i da on nema nikakvu korist od toga da li GIM dobro radi ili ne.

- U tom procesu nema mog uticaja, niti sam ikada zvao bilo koga iz vojne industrije da mu tražim bilo šta ili da pitam za neku kompaniju. Nisam zvao nijednog od aktera u ovom procesu da intervenišem za bilo šta. Nije me interesovalo niti me interesuje danas - rekao je Stefanović.

Dodao je da je krajnji cilj afere da bude sprečen da se bavi svojim poslom i da se spreči da se govori o dobrim stvarima koje se danas dešavaju u Srbiji - o izgradnji puteva , investicijama, povećanju plata i penzija...

Stefanović je kazao da se te izmišljotine plasiraju svaki put kada se otkrije neka afera Dragana Đilasa kao što je, dodao je, korupcija na Javnom servisu i afera u kojoj Đilasova firma prihodvala više od petsto miliona evra.

- Ili kada se otkrije da je u Českoj imao samo 74.000 evra sa kojima je počeo kapital, da danas ima 25 miliona evra. Kada se sve to uzme u obzir, onda me ne čudi što se takve laži stalno plasiraju - rekao je ministar.