Bitka za zdravlje inženjera elektrotehnike, počela je 2014. godine, a kako kaže, uzrok svega bio je neuredan život, loše navike u ishrani i stres.

- Počelo je 2014. godine sa jakim pankreatitisom. To se ponavljalo sve do početka 2017. godine kad se na karju razvio karcinom, uprkos promenama životnih navika. Ispostavilo se da su bili zadebljani zidovi koje odvode jetrene/žučne i enzime pankreasa dalje u probavni trakt, pa su se vraćali i “jeli sami sebe”. A pod stresom su se uvek dodatno stiskali i sužavali - počinje svoju priču Sandi.

Iako se loše osećao nedeljama, Sandi je pozvao Hitnu pomoć tek kada su bolovi i mučnina postali neizdrživi.

- Loše stanje je trajalo nekoliko nedelja, ali se naglo “zakuvalo” doslovno za jedan dan, kada sam uveče na kraju i završio u Hitnoj. Osećao sam strahovit bol upravo u predelu pankreasa koji je išlo prema leđima, mučninu i neviđeno povraćanje na unos bilo koje namirnice.

Da ima karcinom pankreasa, saznao je tek nakon tri godine od prve posete lekaru. Iako se radi o jednom od najagresivnijih oblika karcinoma, Sandiju je loša vest bila povod da se s njom uhvati u koštac i bori jače nego ikad.

- S obzirom na to da sam se kroz tri godine pre same dijagnoze u proseku po dva puta godišnje lečio u bolnici po nekoliko nedelja, nekako sam se navikao na prisutnost bolesti. Sama dijagnoza je bila “wake up call” gde sam sam sebi rekao - e sad je dosta kukanja i igranja uloge žrtve, idemo da se borimo! Nikad nisam posumnjao u pobedu. Radio sam u firmi koja proizvodi razne proizvode od konoplje, pa mi ni taj deo nije bio stran i bio sam siguran da će mi smola medicinske konoplje u kombinaciji sa CBD uljem sigurno pomoći, jer sam se i toga nagledao. I tako je očigledno na sreću i bilo - priča Sandi i dodaje.

- Kada je bolest počela da se povlači, vratio sam se starom tempu rada i stres je (opet) kroz dva meseca prouzrokovao pankreatitis. Tada su lekari odlučili da operativno ugrade stentove, ili stave veštačke cevčice. Ipak, kada su me otvorili videli su da su organi poprilično atrofirali i zbog eventualnih metastaza odlučili da uklone pankreas i sve organe koji se nalaze oko njega. To je tzv. Whippleov zahvat.  Kasnije je citopatologija pokazala da u ni u jednom od izvađenih organa nije bilo nijedne ćelije raka.

Zbog teškog stanja u kome se nalazio Sandi je sa 102 kilograma, koliko je imao pre operacije, 46 izgubio doslovno preko noći. U jednom trenutku su mu lekari preporučili da jede samo tri vrste hrane: ovsenu kašu, pire od cvekle i pire od šargarepe. Čak i svakodnevne aktivnosti poput odlaska u toalet, za njega su predstavljale veliki napor.

Iako je oporavak bio dug i iscrpljujuć, danas Sandi živi normalno bez nekoliko organa, među kojima je i pankreas. Ipak, svakodnevno koristi terapiju koja omogućava da organizam funkcioniše normalno. 

- Svi organi u telu imaju svoju funkciju, to je tačno. Međutim insulin koji je odavno na tržištu omogućuje ljudima relativno normalnu regulaciju vrednosti šećera u krvi, a u novije vreme postoje enzimi pankreasa, koji se sastoje od tri grupe enzima ključna u varenju hrane. I zapravo se (ako gledamo samo na pankreas) terapija svodi na to da se uz svaki obrok uzme određena količina enzima i insulina i to je sve.

Da stres utiče na zdravlje, Sandi je osetio na svojoj koži. Život mu je u dužem vremenskom periodu bio turbulentan na svakom polju, od posla i finansija, pa sve do bračnih problema.

- Upravo su sve turbulencije - gubitak posla, prekomerne rate usled rasta švajcarskog franka, blokada računa, razvod, gubitak kuće koja je bila pod hipotekom, itd. uzrokovale veliki deo nemira i stresa u organizmu, kao i nedovoljno snage da se borim sa takvom situacijom i dovele do konačnog oboljenja. Naime nije toliko bitna situacija, nego naša reakcija na nju - kaže Sandi koji je nakon svih teških trenutaka u životu, počeo da stvari ređa drugačije na listi prioriteta. 

Život pre bolesti, bio je drugačiji nego u toku lečenja, a drugačiji danas kada je zdrav. Nekih stvari morao je da se odrekne, što je i dobro, jer su mu "sačuvale živu glavu".

 - Dok sam se lečio, šetao sam svaki dan po 45 minuta ujutru i uveče, a nisam smeo da jedem konzervisanu i industrijski prerađenu hranu, da pijem i pušim i toga sam se držao. Sada nakon svega, ne postoje ograničenja, osim naravno ekstremnih sportova. Recimo, rekreativno treniram boks, ali ne radim sparinge gde bih mogao da dobijem udarac u predelu abdomena. Sečem drva sa motornom testerom u šumi, dakle nema ograničenja.

Sandi se tokom godina lečenja, teških dijagnoza, uspona i padova, nikada nije bojao smrti. Kako kaže, nije takav tip čoveka. Danas je dobrog zdravlja, ali redovno ide na kontrole.

 - U prvoj godini sam išao na svaka 3 meseca, a sada svakih 6-8 meseci. Zdravlje je super, iako sam naravno dijabetičar samim tim što nemam pankreas, pa eto nosim sa sobom taj “nazovi” krst, ali ako se šećer drži pod kontrolom, ne pravi probleme. 

Podrška porodice i prijatelja bila mu je veoma važna, ali i način na koji se suočio i borio sa teškim stanjem u kome se našao.

 - Porodica mi je dala dodatni vetar u leđa u celom procesu. Ipak, čovek je u osnovi sam sebi najveća podrška u glavi. U to doba sam puno čitao, gledao razna predavanja o životu, meditirao i sl. Naravno, tu su i najbliži prijatelji, porodica, deca, koji vam pomažu da prebrodite takav period.

Sandi je danas preduzetnik koji živi potpuno normalno. Trenira, druži se, uživa u životu, a čak svira i u bendu. 

- Radim sve normalno i bolest više uopšte nije deo mog života. Osim tih terapija uz jelo, sve drugo je kao da sam skroz zdrav. S obzirom na to da sviram u bendu, a svi smo sličnih godina, ja još imam najviše energija za svirku koja traje celu noć - kaže ovaj hrabri Zagrebčanin, koga je bolest ipak naučila važnoj lekciji. 

- Naučio sam da je suština u jednostavnosti (jer do tada sam uvek vozio na desetak koloseka istovremeno). I da je život zamišljen kao putovanje na kome treba uživati, ali se i promenio intenzitet doživljaja i sada nakon svega život ima nekako intenzivniji ukus - zaključuje on.