Obveznici tog poreza su građani, preduzetnici i preduzeća, a prikupljaju ga lokalne samouprave.
Rok za prijavu godišnjeg poreza na dohodak građana ističe danas, a obveznici su oni koji su u 2018. godini zaradili više od 2.470.644 dinara, odnosno više od tri prosečne godišnje plate u Srbiji.
Prosečna godišnja zarada u Srbiji u prošloj godini je iznosila 823.548 dinara.
Oni koji su zaradili više od tri prosečne zarade u prošloj godini imaju pravo i na lične odbitke i to za poreskog obveznika 40 odsto prosečne godišnje zarade od oko 329.419 dinara, a za izdržavanog člana porodice 15 odsto ili 123.532 dinara.
Stopa poreza na oporezivi dohodak je 10 odsto, ali do šestostruke prosečne zarade, što je oko 4,94 miliona dinara. Na razliku iznosa koji je veći od 4,94 miliona dinara poreska stopa je 15 odsto.
Za izbegavanje plaćanja poreza na godišnji dohodak građana, koji je utvrđen u iznosu od 1,5 miliona dinara, propisana je kazna zatvora od jedne do pet godina i novčana kazna, a ako je iznos veći od 7,5 miliona dinara zatvorska kazna je od jedne do osam godina.
Danas ističe rok i za uplatu druge rata ovogodišnjeg poreza na imovinu koji se plaća prema novim poreskim rešenjima, a ukoliko nisu uručena ta obaveza se izmiruje u iznosu poslednje rate prošlogodišnjeg poreza. U većini gradova u Srbiji porez na imovinu ove godine nije uvećavan.
Obveznici tog poreza su građani, preduzetnici i preduzeća, a prikupljaju ga lokalne samouprave.
Porez na imovinu se plaća u četiri rate - prva do 15. februara, druga do 15. maja, treća do 15. avgusta, a poslednja do 15. novembra. Za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu, a za izbegavanje plaćanja tog poreza predvidjena je kazna od 5.000 dinara.