Premijerka Ana Brnabić istakla je danas da je najveći zadatak Vlade Srbije da transformiše ekonomiju tako da bude zasnovana na inovacijama i znanju kako bi Srbija mogla da dostigne razvijenije zemlje Evrope.
- To je naša budućnost i to je trenutno naš najvažniji izazov. Ako ovo uspemo, ostavićemo generacijama koje dolaze za nama zdrav ekonomski model koji će godinu za godinom donositi robustan rast - rekla je Brnabić na Kopaonik biznis forumu.
One je, na plenarnoj sesiji na temu "Makroekonomske osnove za snažan rast", istakla da je Srbija danas u mnogo boljoj situaciji nego pre desetak godina i da je nakon teških mera fiskalne konsolidacije postignuta makroekonomska stabilnost.
- Srbija je ostvarila četvrtu za redom godinu stabilnih javnih finansija, a 2018. smo završili suficitom u budžetu od 32,2 milijarde dinara, odnosno 0,64 odsto BDP-a.
Prema njenim rečima, javni dug koji je pre samo nekoliko godina bio iznad 70 odsto BDP-a sada iznosi oko 50 odsto, a cilj vlade je, kaže, da ga svede u okvir takozvane "bezbedne zone" od 45 odsto BDP-a.
Da je Srbija dosta uradila na poboljšanju poslovnog ambijenta vidi se, dodaje Brnabić, i po stranim direktnim investicijama koje su prošle godine iznosile oko 3,5 milijardi evra.
Ona je dodala da je povećanje investicija donelo i veći broj radnih mesta, što je rezultiralo da nezaposlenost u četvrtom kvartalu 2018. godine bude 12,9 odsto.
- Verujem da je 2019.godina kada će nezaposlenost u Srbiji konačno biti jednocifrena - rekla je Brnabić.
Navodeći da je Srbija prošle godine zabeležila rast od 4,3 odsto, najveći u poslednjih deset godina i među najvišim u Evropi, Brnabić smatra da to ipak nije dovoljno da Srbija sustigne članoce EU u nekoj doglednoj budućnosti, te da ekonomija nije u potpunosti spremna za održiv rast.
Brnabić je istakla da Vlada Srbije radi na tome da rast bude dugoročno održiv i u tom smislu ukazala je po sektorima šta se tačno radi da bi se taj cilj dostigao.
Između ostalog, navela je da je veliki potencijal u digitalizaciji poljoprivrede zbog čega se zajedno sa EU gradi Evropski centar izvrnosti za digitalnu poljoprivredu.
Brnabić je, govoreći o energiji i rudarstvu, najavila da će Srbija do 2020.godine imati oko 700 megavata novih energetskih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije.
Pomenula je i dva važna projekta koji se tiču rudarstva i, kako kaže, deluju kao izuzetno značajni za rast u budućnosti.
Jedan je strateško partnerstvo sa kineskom kompanijom ZiJin koja je prošle godine postala vlasnik RTB Bor i garantovala investicije od 780 miliona dolara u prve tri godine poslovanja, a drugi projekat se odnosi na Jadarit u Loznici i činjenicu da Srbija ima 12 odsto svetskih rezervi litijuma.
- Imamo odličnu saradnju sa kompanijom Rio Tinto i očekujemo da do polovine ove godine bude završena prethodna Studija izvodljivosti, a da izgradnja samog postrojenja započne 2021.godine. Procenjeni uticaj ovog projekta je 1,3 odsto BDP-a - rekla je Brnabić.
Brnabić je istakla i da je ove godine povećan budžet za kapitalne investicije i da prvi put prelazi 200 milijardi dinara.
- Dobro je što nam je svake godine izvršenje budžeta za kapitalne investicije sve bolje, a sa MMF-om radimo na tome da i sistemski poboljšamo koordinaciju i izvršenje projekata zbog čega od aprila treba da počne sa radom Komisija za implementaciju kapitalnih projekata koju ću voditi ja kao predsednik vlade, odnosno koju bi u budućnosti uvek trebalo da vodi predsednik vlade - ukazala je ona.
Premijerka je istakla i da je mnogo toga urađeno u reformi obrazovanja i navela da je u ovoj godini izdvojeno 20 miliona evra za povezivanje 500 osnovnih škola na brzi internet i povećanje broja digitalnih učionica na 10.000.
Takođe, ukazala je da se investira oko 100 miliona evra u infrastrukturu za istraživanje i razvoj, inovacije i startap kompanije.
Kao najbrže rastući privredni sektor pomenula je informaciono-komunkacione tehnologije, navodeći da je u 2018. godine izvoz IKT iznosio čak milijardu i 135 miliona evra.
Ona je istakla da je verovatno najveći iskorak u odnosu na dosadašnju politiku podsticaja - uvođenje poreskih podsticaja za razvoj ekonomije znanja.
Kaže da je od 1. januara ove godine porez na dobit za prihode od intelektualne svojine kreirane u Srbiji niži za čak 80 odsto, odnosno iznosi samo tri odsto umesto regularnih 15 odsto.
Istovremeno je, ističe, uveden poreski kredit od 30 odsto za investicije u nove inovativne kompanije.
- Na taj način želimo da pomognemo našim kompanijama da više ulažu startape i nove ideje, koje će značajno povećati inovativnost domaće privrede - rekla je Brnabić.
Kako je istakla, u "receptu za brz i održiv rast, neophodan sastojak je vladavina prava, a pre svega nezavisno, objektivno, efikasno i odgovorno sudstvo.
- Kada pričam o vladavini prava i ustavnim izmenama ne pričam o Poglavljima 23 i 24 koja jesu, uz dijalog sa Prištinom, centralna tema naših evropskih integracija, jer je, bez obzira na EU, ovo nešto što je neophodno nama - našim građanima i našoj privredi - rekla je Brnabić.
Mišljenja je da zdrava ekonomija počiva i na sistemu vrednosti koji jednu zemlju čini "evropskom" pa iako nije u EU.