Poreski prihodi Beograda značajno rastu, dok su daleko promenljiviji za Zagreb, navodi se u izveštaju objavljenom na zvaničnom sajtu agencije.

- Gradovi Zagreb (Ba2 stabilan) i Beograd (Ba3 stabilan) poboljšaće svoj fiskalne rezultate u 2018. i 2019. godini, kako ekonomski rast u Hrvatskoj i Srbiji bude podsticao poreske prihode, iako će ovi prihodi biti daleko promenljiviji za Zagreb, uz pozitivan kreditni rejting", piše u izveštaju.

Ta rejting agencija ističe, takođe, da Beograd ima znatno bolju likvidnost i daleko manji ukupan neto direktni i indirektni dug nego glavni grad Hrvatske.

- Mesečne gotovinske rezerve Beogada pokrivaju 2,7 puta servisiranje duga koji treba da dospe na naplatu u narednih 12 meseci, dok raspoloživa gotovinska sredstva Zagreba pokrivaju oko 26 odsto rashoda po osnovu servisiranja duga u istom periodu - konstatuje Mudis.

Agencija dodaje da se direktni teret duga Beograda konstatno smanjuje u poslednje četiri godine, nakon vrhunca od 87 procenata u 2014, i da će se verovatno stabilizovati na nivou između 45 i 50 odsto projektovanih operativnih prihoda do 2019, budući da grad planira novo zaduživanje radi delimičnog finansiranja kapitalne potrošnje u istom periodu.

Direktni dug Beograda, precizira se u analizi, čine bankarski krediti Evropske investicione banke (25,9 milijardi dinara), Evropske banke za obnovu i razvoj (12,7 milijardi dinara) i Unikredit banke (milijardu dinara).

Mada direktni dug Zagreba iznosi 21 odsto projektovanih operativnih prihoda u 2018. godini, Mudis napominje da je indirektna izloženost hrvatske prestonice prema poveriocima, zbog dugova preduzeća koja su u vlasništvu grada, daleko viša nego kod Beograda i da dostiže čak 87 odsto projektovanih prihoda.

- Kada se u obzir uzme indirektna izloženost prema poveriocima gradskog komunalnog preduzeće koje je stoprocentno u vlasništvu grada, kao i preduzeća za javni prevoz, dug Zagreba je znatno viši od neto direktnog i indirektnog duga Beograda (NDID) - piše u izveštaju.

Zagrebački NDID u 2018. godini je projektovan na 87 odsto operativnih prihoda, dok indirektne obaveze Beograda, po osnovu kredita njegovog preduzeća za javni prevoz, iznose oko 15 posto ukupnog duga grada, tako da se ukupan NDID procenjuje na oko 50 odsto očekivanih operativnih prihoda u 2018. godini, zaključuje Mudis.

U analizi se, takođe, procenjuje da će hrvatska privreda verovatno porasti za 2,7 odsto ove i za 2,4 procentra iduće godine, dok će rast srpske privrede, po Mudisu, u 2018. godini verovatno biti 3,5 posto, a u narednoj godini 3,3 odsto.

Rast nacionalnih ekonomija, kako se dodaje, uticaće na povećanje ukupnih poreskih prihoda Zagreba za 9,0 odsto, a Beograda za 10 procenata, u tom periodu.

- Oba grada takođe će generisati zdrave bruto operativne bilanse, povećati svoj kapacitet za samofinansiranje i ograničiti akumulaciju dugova. Međutim, kreditni profili oba grada su ograničeni pritiscima koji proizilaze iz njihovih komunalnih preduzeća i preduzeća za javni prevoz, koja ne mogu sebe da izdržavaju - piše u analizi.

Prema mišljenju Mudisa, Zagreb će imati veću kapitalnu potrošnju nego Beograd, s obzirom na to da će "posebno imati koristi od finansiranja Evropske unije, što će mu omogućiti da poveća troškova za infrastrukturne projekte, bez dodatnog pritiska na budžet".

- Potencijalno povećanje kapitalnih troškova može dovesti samo do blagog rasta zagrebačkog duga, imajući u vidu institucionalna ograničenja i konzervativan pristup grada prema zaduživanju. Očekuje se da koeficijent direktnog duga prema operativnim prihodima do 2019. godine neće premašiti 25 odsto - piše u analizi.