AKTUELNO

Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp planira da sprovede opsežan konzervativni program u prvih 100 dana svog mandata, piše Njuzvil u današnjoj analizi.

Tramp će se vratiti u Belu kuću u januaru. Osvojio je 270 glasova elektorskog koledža i ključne države u trci protiv potpredsednice Kamale Haris, četiri godine nakon što su ga glasači odbili u trci protiv predsednika DŽoa Bajdena. Tramp je u svom govoru pobedu nazvao "mandatom" za sprovođenje niza politika.

Podrška koju ima u Kongresu je mnogo veća nego 2016. godine

Za to će mu biti potrebna saradnja Kongresa, a republikanci u Senatu i Predstavničkom domu generalno su više naklonjeni Trampu nego kada je pobedio 2016. Ali još uvek postoji nekoliko umerenih republikanaca koji bi mogli da predstavljaju prepreku najradikalnijim delove njegovog dnevnog reda.

Foto: Tanjug AP/Alex Brandon (STF)

U prvih 100 dana Trampove administracije, verovatno će se fokusirati na ispunjavanje nekih od svojih glavnih predizbornih obećanja o imigraciji i ekonomiji, kao i na imenovanje ključnih članova vlade.

Ekonomija i imigracija kao prioriteti Trampove administracije

Ekonomija je bila ključno pitanje koje je obezbedilo Trampov drugi mandat, tako da će verovatno biti prioritet u njegovih prvih 100 dana na funkciji. Rezultati ankete su pokazali da su Amerikanci generalno nezadovoljni pravcem kojim zemlja ide, a ekonomija je bila glavni problem za Trampa tokom kampanje.

Tramp se zalaže za politiku eliminisanja poreza na napojnicu i smanjenja poreza. Prema izveštaju Aksiosove novinarke, lider republikanske većine u Predstavničkom domu Stiv Skaliz je nagovestio da će se republikanci u Predstavničkom domu fokusirati na uvođenje poreskih olakšica, smanjenje "prekomerne regulative" i smanjenje državne potrošnje.

Tramp bi se takođe mogao fokusirati na imigraciju u prvim danima svog predsedavanja.

Karolin Livit, Trampova portparolka, rekla je za Foks njuz ubrzo nakon što je Tramp proglašen pobednikom da će masovne deportacije ilegalnih imigranata u zemlji biti na dnevnom redu prvog dana.

Foto: Tanjug AP/Julia Demaree Nikhinson (STF)

Prema izveštaju NPR-a, Tramp bi to mogao da uradi ukidanjem privremenog zaštićenog statusa, koji omogućava migrantima da legalno rade u SAD, ili korišćenjem lokalne policije za programe deportacije. Međutim, ovi napori će se verovatno suočiti sa mnogim izazovima.

Američki savet za imigraciju procenio je da će to koštati 7,3 milijarde dolara, a takve masovne deportacije će se verovatno suočiti sa mnogim pravnim i logističkim izazovima.

Povećanje ekstrakcije nafte

Tramp je takođe obećao da će narediti povećanje frakinga i upotrebe nafte prvog dana na funkciji. Fraking je postao ključno pitanje u Pensilvaniji, državi koju je za dlaku osvojio. "Želim da zatvorim granicu i bušim, bušim, bušim", rekao je Tramp Šonu Henitiju za Foks njuz tokom mitinga prošlog decembra.

U svom memorandumu, Skaliz je takođe napisao da bi prioritet trebalo da bude „oslobađanje američke energije” tako što će se izdati mandat za prodaju zakupa, otvaranje saveznih država za "povećano istraživanje i proizvodnju energije" i ukidanje ekoloških politika iz Bajdenovog zakona o smanjenju inflacije.

Napad na "woke" agendu

Imajući na umu kulturne ratove, Tramp je takođe obećao da će prvog dana potpisati izvršnu uredbu za škole koje nameću "kritičku rasnu teoriju" ili "rodno ludilo".

Republikanci su tražili zakon koji bi sprečio škole da raspravljaju o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu sa nekim učenicima, tvrdeći da roditelji, a ne nastavnici, treba da budu odgovorni za te teme.

Najavio da će rešiti rat u Ukrajini za 24 sata

Foto: Tanjug AP/Julia Demaree Nikhinson

Tramp je naveo i da će pokušati da Rusiju i Ukrajinu dovede za pregovarački sto prvog dana svog predsedavanja. "Rusi i Ukrajinci umiru. Želim da prestanu da umiru. I uradiću to - popraviću to za 24 sata", rekao je Tramp na skupu prošle godine.

Iako su stručnjaci skeptični da se rat može okončati prvog dana Trampovog predsedavanja, novoizabrani predsednik će imati široka ovlašćenja da promeni pristup SAD Ukrajini, koju je pod Bajdenovom administracijom obeležila dosledna podrška Kijevu u odbrani od ruske invazije koja je počela u februaru 2022

Kako rat ulazi u treću godinu, Tramp bi mogao preduzeti korake da smanji američku pomoć Ukrajini s obzirom na to da je bio kritičan prema Bajdenovom vođenju sukoba.

Ključni ljudi

Prve dane Trampovog predsedavanja moglo bi da obeleži i imenovanje članova kabineta. Očekuje se da će uskoro početi da postavlja kandidate za buduće uloge kao što su generalni tužilac ili pozicije koje nadgledaju ministarstva finansija, odbrane i granica.

Dani nakon Trampove pobede doneli su najavu o jednoj od ključnih pozicija u Beloj kući, a on je svoju višu savetnicu za kampanju Suzi Vajls imenovao za šeficu kabineta, poziciju za koju nije potrebna potvrda Senata.

Foto: Tanjug AP/Evan Vucci

Već se mnogo spekuliše o tome koga bi Tramp mogao da imenuje na ključne uloge. Kao potencijalni kandidati pojavili su se Robert F. Kenedi Mlađi, Ilon Mask, Ričard Grenel - ali Tramp nije javno govorio o svojim planovima kabineta.

Autor: Jovana Nerić