Demokratska predsednička kandidatkinja Kamala Haris bila je znatno uspešnija u privlačenju donatora i prikupljanju sredstava od svog republikanskog rivala u završnoj fazi izborne kampanje, prenosi danas američki Politiko.
Sredstva koja je prikupila omogućila su joj da ima mnogo širu i obuhvatniju kampanju od Trampa, koji je morao da se oslanja na spoljnu podršku Komiteta za političku akciju (PAC).
Harisova je postigla to da ima dvostruko više donatora od Trampa, navodi Politiko, dodajući da, ipak, nije od početka izgledalo da će tako biti.
Nakon sudske presude Trampu u Njujorku krajem maja on je na kratko premašio predsednika Džozefa Bajdena po broju donatora, ali je Haris uspela da ih privuče u velikom broju nakon što se Bajden povukao iz izborne trke sredinom jula, prepustivši joj mesto predsedničkog kandidata.
Od tada je ona privlačila nove donatore mnogo brže od Trampa, pokazuju podaci iz finansijskih izveštaja izbornih štabova i komiteta za prikupljanje sredstava, kao i onlajn platformi za donacije, ActBlue i WinRed.
Demokrate već dugo imaju veću onlajn bazu donatora i razvijeniju infrastrukturu prikupljanja sredstava od republikanaca, pa je tako 2020., na primer, Bajden imao preko dva miliona više pojedinačnih donatora od Trampa.
Foto: Tanjug AP/Susan Walsh
Kamala Haris je, međutim, uspela da znatno poveća broj davalaca donacija u odnosu na Bajdena, dok sam Tramp ima manje donatora nego pre četiri godine, pa tako njena kampanja sada ima 2,4 puta više donatora od bivšeg predsednika.
Kada se to prevede u brojke, pokazuje se da Tramp ima skoro 4,3 miliona davalaca donacija manje od Harisove, što objašnjava njenu veliku finansijsku prednost u odnosu na republikanskog rivala.
Podaci od sredine oktobra pokazuju da je Harisova privukla više od sedam miliona donatora, dok je Bajdenova kampanja u istom periodu 2020. imala 5,3 miliona.
Kako navodi portal, Haris je odmah po preuzimanju kandidature od Bajdena privukla nove davaoce donacija, čak 1,5 miliona njih u prvih deset dana posle povlačenja predsednika iz trke.
U periodu od 1. septembra do 16. oktobra, potpredsednica SAD je dnevno privlačila 43.000 novih donatora, a Tramp samo oko 13.000.
Od događaja koji su podstakli priliv novih sredstava, u slučaju Trampa to je bio pokušaj atentata na izbornom skupu u Batleru u Pensilvaniji.
Predsednička debata od 10. septembra mu, međutim, nije donela porast sredstava, dok je Harisova nakon toga privukla šest puta više novih donatora, čak 152.000 njih.
Kada je reč o rejtinzima dvoje kandidata u "kolebljivim" američkim državama koje bi mogle da odluče o ishodu izbora, a to su Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin, ni Haris ni Tramp nemaju bitniju prednost, iako ona neznatno vodi.
Tako u Mičigenu Harisova ima 51 odsto podrške birača, a Tramp 48 odsto, dok u Pensilvaniji nju podržava 50 procenata a bivšeg predsednika 48 posto glasača.
Kada je reč o Viskonsinu, demokratska kandidatkinja uživa podršku 50 odsto birača, a Tramp 48 procenata biračkog tela.
