U godišnjem izveštaju UN navodi se da je broj ljudi koji se suočavaju sa hroničnim nedostatkom hrane sa 804 miliona u 2016. godini porastao na 821 milion u 2017, čime je preokrenut pozitivan trend prethodnih godina.

Najviše gladnih je u Južnoj Americi i Africi.

Analize pokazuju da klimatske promene, ekstremne suše i poplave, već utiču loše na proizvodnju pšenice, pirinča i kukuruza u tropskim i umerenim regiona, kao i da se očekuje da se taj trend pogorša jer se temperature povećavaju i postaju ekstremnije.

Budući da poslednje tri godine raste broj gladnih u svetu, UN pozivaju na zaštitu grupa koje su najranjivije, poput beba, dece, adolescenata i žena, kao i na veće napore u promovisanju politika koje će pomoći zajednicama da se adaptiraju na klimatske promene.

- Današnja poruka bi trebalo da uplaši svet - rekao je šef Svetskog programa za hranu UN-a Dejvid Besli.

Besli, kojeg je nominovala administracija američkog predsednika Donalda Trampa, naznačio je da klimatske promene utiču na porast loše ishrane svuda u svetu.

- Uticaj klimatskih promena je stvaran - istakao je on, mada je oklevao da odgovori kada je upitan da li promene izaziva čovek.

- Ako smo neuspešni danas, sa populacijom od 7,5 milijardi, zdravstvenim sistemom i tehnologijom koja nam je dostupna, čekajte još trideset godina, kada će na planeti biti 10 milijardi ljudi i kada građani Londona, Vašingtona, Ccikaga i Pariza neće imati dovoljno hrane - upozorio je Besli.

Izveštaj UN je pokazao i da je sve više gojaznih ljudi, najviše u Severnoj Americi. Kako se navodi, i neuhranjenost i gojaznost mogu da postoje u jednom domaćinstvu, jer loša ishrana povećava rizik od gojaznosti.