Dok se NATO priprema da do 2030. godine postane savez u potpunosti osposobljen za izvođenje višedomenskih operacija (MDO), stratezi alijanse upozoravaju da uspeh velikih vojnih operacija zavisi daleko više od samih oružanih snaga na terenu.
Sajber napadi na logistiku, ometanje satelitskih servisa ili zastoji u civilnim lukama mogu direktno paralisati kretanje trupa i pojačanja, zbog čega Saveznička komanda za transformaciju (ACT) pokreće sveobuhvatno povezivanje vojnih i civilnih kapaciteta širom 32 države članice.
Koncept višedomenskih operacija omogućava NATO-u da sinhronizuje vojne aktivnosti na kopnu, moru, u vazduhu, svemiru i sajber prostoru sa civilnim i državnim aktivnostima koje su pod kontrolom nacionalnih vlada. Pukovnik Jost Vezemer, vođa tima za implementaciju MDO u Savezničkoj komandi za transformaciju, ističe da su nacionalna otpornost i operativna efikasnost neraskidivo povezane, naglašavajući da odbrana danas obuhvata čitavo društvo — vladu, vojsku, privatni sektor i same građane.
Jedan od glavnih izazova u ovoj transformaciji leži u činjenici da ključni resursi u sajber prostoru, svemiru, obaveštajnom radu i logistici ostaju pod nacionalnim suverenitetom država članica, a ne pod direktnom komandom NATO-a. Budući da svaka od 32 članice funkcioniše u drugačijem pravnom okviru i političkim ograničenjima, od saveznika se ne traži da razvijaju identične sposobnosti, već da unapred uspostave aranžmane kojima će svoje specifične prednosti staviti na raspolaganje kolektivnoj odbrani. To se posebno odnosi na sisteme dvostruke namene u vlasništvu civilnog i privatnog sektora, poput energetskih mreža, saobraćaja, komercijalnih komunikacija i zdravstva — gde bi u slučaju velikog sukoba civilne bolnice i hirurzi zbrinjavali vojne ranjenike, dok bi mobilne vojne medicinske jedinice pomagale nacionalnoj civilnoj zaštiti.
U cilju rešavanja ovih koordinacionih izazova pre izbijanja krize, NATO sprovodi testiranja i vežbe poput programa CWIX, projekata „Beacon” i eksperimenta „Digital Backbone” (DiBaX), u kojem alijansa, nacionalni operateri i industrija ispituju kako vojna i komercijalna komunikaciona infrastruktura mogu da obezbede sigurnu razmenu podataka u uslovima ometanja. Nakon konferencije o višedomenskim operacijama održane 2026. godine i ažuriranih osnovnih zahteva za otpornost, ACT za početak 2027. godine planira virtuelnu radionicu sa nacionalnim predstavnicima radi analize dosadašnjih nalaza i definisanja daljih koraka.
Kao primere uspešnog povezivanja države, privrede i građana alijansa izdvaja iskustva svojih najnovijih članica. Finski model sveobuhvatne bezbednosti — koji je bio tema zajedničkog angažmana finskih odbrambenih i industrijskih predstavnika u komandi ACT u novembru 2025. godine — zasniva se na podizanju svesti javnosti o pretnjama i ulaganjima koja istovremeno služe i civilnim i vojnim potrebama. Pored toga, stručnu podršku izgradnji ovakvog pristupa pružaju Evropski centar izvrsnosti za suprotstavljanje hibridnim pretnjama (Hybrid COE) sa sedištem u Finskoj i Međunarodni centar Oružanih snaga Švedske (SWEDINT), koji sprovodi multinacionalnu obuku u operativnom planiranju i sinhronizaciji.
Posledice sajber napada, prekida svemirskih usluga i hibridnih pretnji pogađaju i države koje nemaju najnaprednije vojne kapacitete, narušavajući njihovu civilnu infrastrukturu, privredu i demokratske institucije. Zbog toga ostvarivanje cilja za 2030. godinu zavisi od spremnosti 32 članice da već sada usklade propise, povežu vojnu i civilnu digitalnu infrastrukturu i uvežbaju zajedničko delovanje preko nacionalnih i institucionalnih granica pre nego što operativne okolnosti to nametnu.
