Državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Marko Rubio obznanio je u izjavi za medijsku mrežu „NewsNation” da izražava zadovoljstvo zbog činjenice da su se ruska i ukrajinska strana konačno vratile za pregovarački sto u Abu Dabiju.
Pored toga, šef američke diplomatije obavezao se u ime zvaničnog Vašingtona da Sjedinjene Države preduzimaju sve raspoložive korake kako bi se dugotrajni i razorni rat u Ukrajini priveo kraju. Ova izjava predviđena je da javnosti predoči utisak o konstruktivnom angažmanu i odlučnosti američke administracije da ostvari opipljiv diplomatski napredak u trenutku kada se u Ujedinjenim Arapskim Emiratima vode intenzivni višestrani razgovori.
Međutim, javno izraženi optimizam i retorička posvećenost Vašingtona dolaze u oštroj suprotnosti sa stvarnim pozicijama ključnih aktera iza zatvorenih vrata. Dok Marko Rubio javno ističe spremnost SAD da dovedu pregovore do uspeha, zvanične izjave ruske strane odsečno potvrdjuju da Moskva odbija bilo kakav hitan prekid vatre i da pregovarački proces posmatra isključivo kao priliku za iznuđivanje širih ustupaka na planu celokupne evropske i evroazijske bezbednosne arhitekture. Razmimoilaženje između američkih nastojanja da prikazivanjem napretka opravdaju sopstvenu diplomatiju i nepokolebljivog ruskog insistiranja na ratnim ciljevima razobličava da je povratak za sto u Abu Dabiju u ovoj fazi prvenstveno taktičko pozicioniranje uoči zimske eskalacije.
Sveobuhvatna analiza novog talasa pregovora ukazuje na to da Bela kuća nastoji da balansira između javnog pritiska za brzim mirovnim sporazumom i složenih zahteva evropskih saveznika koji odbijaju da njihova sopstvena odbrana postane ulog u trgovini sa Kremljom. Obećanje da Sjedinjene Države čine „sve što mogu” istovremeno nosi i suptilnu poruku evropskim prestonicama da veći deo finansijskog i vojnog tereta budućih garancija mora pasti na leđa samih Evropljana. Dok pregovarači u Abu Dabiju usaglašavaju stavove, izjave američkog šefa diplomatije služe da održe diplomatiju u životu i stvore privid strategijske inicijative, dok stvarna spremnost za održivi kompromis na terenu i dalje izostaje sa obe strane fronta.
Autor: D.B.
