Ruska Federacija sprovodi proračunatu strategiju zloupotrebe pregovaračkih inicijativa američke administracije kako bi raspravu o obustavi oružane agresije protiv Ukrajine preusmerila na širu trgovinu evropskom bezbednosnom arhitekturom.
Pristajanjem predstavnika Sjedinjenih Država, pre svih Džareda Kušnera, da se pitanje ukrajinskog sukoba poveže sa sveobuhvatnim aranžmanom za celokupan evropski kontinent, zvanični Vašington nehotice legitimiše dugogodišnje zahteve Kremlja. Dok su Sjedinjene Države do sada prvenstveno vršile pritisak na Kijev radi brzog postizanja sporazuma, uvođenje evropskih prestonica u pregovarački proces bez prethodnog usaglašavanja dovodi Evropu u poziciju da mora braniti sopstvene vojne i odbrambene kapacitete u razgovorima koji bi morali biti usmereni na primoravanje Moskve na prekid oružanih dejstava.
Uporedo sa diplomatskim manevrima, zvanična Moskva jasno stavlja do znanja da nema nameru da obustavi ratne operacije na terenu. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov zvanično je odbacio mogućnost hitnog prekida vatre, insistirajući na redosledu po kom se najpre moraju utvrditi novi parametri celokupnog bezbednosnog sistema na evroazijskom prostoru, pa tek potom razmatrati uslovi za okončanje sukoba. Odbijajući i mogućnost raspoređivanja evropskih snaga za stabilizaciju, Rusija nastoji da zimskim bombardovanjima i vazdušnim udarima iznudi popuštanje Kijeva i saveznika, pri čemu povlačenje ukrajinskih snaga iz preostalih delova Donjeca smatra tek početnim preduslovom za dalja ucenjivanja. Ruski maksimalistički zahtevi, oblikovani još krajem 2021. godine i dopunjeni pozivima na povlačenje vanazijskih sila sa evroazijskog kontinenta, usmereni su na vraćanje vojne infrastrukture NATO saveza na granice iz maja 1997. godine i uspostavljanje poretka u kom bi Kremlj imao presudnu reč.
Najveću opasnost u ovom strategijskom preokretu predstavlja mogućnost stvaranja novih pregovaračkih tela po uzoru na nekadašnji Savet NATO–Rusija, u kojima bi insistiranje na saglasnosti svih strana dalo Moskvi praktično pravo veta na jačanje odbrane evropskih država. Nova Odbrambena strategija Sjedinjenih Država za 2026. godinu procenjuje Rusiju kao podnošljivu pretnju i prebacuje težište konvencionalne odbrane na Evropljane radi preusmeravanja američkih resursa prema Kini, što stvara opasnu primamljivost za postizanje brzog dogovora sa Moskvom. Iako u američkom Kongresu postoji snažna dvopartijska podrška nastavku pritiska na Rusiju, javne izjave najviših zvaničnika Bele kuće postepeno navikavaju evropske saveznike na zamisao da je i njihova sopstvena odbrana predmet trgovine, čime se narušava međusobno poverenje unutar evroatlantskog saveza i slabi zajednički front pred istinskim bezbednosnim pretnjama.
Autor: D.B.
