Predsednik Sjedinjenih Američkih Država najavio je da će u najkraćem roku doneti konačnu odluku o tome da li će pokrenuti novi obimni talas oružanih udara na objekte u Iranu, nakon održanog vanrednog sastanka sa timom za nacionalnu bezbednost u Beloj kući.
Izjavivši da bi radije izbegao potpuno uništenje preostalih privrednih i vojnih potencijala te bliskoistočne države ako je to ikako moguće, američki šef države podvukao je da će svetska javnost veoma brzo saznati konačni smer delovanja Vašingtona. Prema saznanjima glasila „Aksios”, pred američkom administracijom nalaze se tri osnovna strategijska pravca u rešavanju ove razbuktale krize.
Prvi scenario podrazumeva potpunu vojnu eskalaciju i pokretanje dodatnih udara radi daljeg onesposobljavanja iranskih nuklearnih kapaciteta i primoravanja Teherana na prihvatanje američkih zahteva. Pri tome se u obzir uzima podatak da se treći nosač aviona „Ruzvelt” nalazi u Singapuru do sredine novembra, što sugeriše da se veći oružani zahvati ne očekuju pre tog roka. Drugi scenario predviđa nastavak privrednog pritiska i pomorske blokade kako bi se iznudili ustupci bez neposrednog obnavljanja borbenih dejstava širih razmera. Treći pravac odnosi se na prihvatanje diplomatije kroz dvodnevni okvir koji su predočile vlasti u Dohi.
Predloženi katarski plan odvija se u dve tačno određene faze. Tokom prvog dana, Vašington bi obustavio pomorsku blokadu i odmrznuo deo prekomorskih novčanih sredstava Irana, dok bi Teheran zvanično pozvao međunarodne inspekcije da posete ranije bombardovana atomska postrojenja. Drugog dana plana predviđeno je ponovno otvaranje Hormuskog moreuza za međunarodni pomorski saobraćaj, nakon čega bi otpočeli novi pregovori o sudbini zaliha visokoobogaćenog uranijuma. Dok Bela kuća nastoji da osigura dogovor koji bi potvrdio uspelost dosadašnje vojne operacije, držanjem oružane opcije u pripravnosti daje se rok posrednicima iz Katara da u narednih desetak dni ostvare prvi diplomatski pomak.
Autor: D.B.
